Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Detinjstvo i mladost Mervana Iranija
Meher Baba je rođen kao Mervan Šerijar Irani, 25. februara 1894. godine, u Puni, u Indiji. Njegovi roditelji bili su Persijanci zoroastrijanske vere koji su se doselili u Indiju. Njegov otac, Šerijar M. Irani, posvetio je svoju mladost traganju za Bogom kao hodočasnik. Međutim, jednom prilikom on začu unutrašnji glas kako mu govori da odustane od askeze, da se oženi i dobije decu. Glas mu obznani da će jedno od njegove dece biti veliki duhovni vođa. Ubrzo potom, on se oženi a njegova žena Širinmai donese na svet osmoro dece.
Mervan, drugo dete, bejaše zdrav i veseo dečak, malčice nestašan ali nežan i blagorodan. Baba se priseća svog detinjstva: Dok sam bio dečak ništa nisam znao. Nisam imao nikakve veze sa duhovnošću. Moj otac, koji beše derviš, prošao je čitavu Persiju i Indiju uzduž i popreko proseći i misleći na Boga. Učio me je nekim pesmama Hafiza i drugih pesnika, ali mene to uopšte nije doticalo. Više sam voleoda se igram, i uglavnom sam u tim igrama bio u ulozi vođe.
Kako je stasavao u mladića, Mervanova lična interesovanja su se širila. U školi mu je išlo dobro, bio je vrstan igrač kriketa i hokeja na travi, postao je predsednik razreda, omiljen i među školskim drugarima i među učiteljima njegove rimokatoličke škole, valjda najbolje škole u Puni. Počeo je da uživa u literaturi Zapada i Istoka, od Šekspira i Vordsvorta do velikog persijskog mistika i pesnika Hafiza. Pisao je uz to poeme na raznim indijskim narečjima, na persijskom i engleskom, od kojih su mnoge bile objavljene u novinama i časopisima. U svojoj petnaestoj godini postao je veliki ljubitelj fantastike, i nekako u to vreme napisao je priču koja je kasnije bila objavljivana širom zemlje. Iz škole Svetog Vinsenta Mervan je uz sve pohvale sa sedamnaest godina došao na punski Dekanski koledž. Početak njegove karijere u koledžu još jednom je pokazao isti uspeh i svi studenti ga prirodno prihvatiše kao vođu.
Ali, Mervan Irani nikada nije dovršio školovanje. Sve do svoje osamnaeste godine njegov život, iako vredan hvale, teško da je bio po nečemu izuzetan. Ubrzo, jednog vrelog dana 1913. godine, njegovo uobičajeno postojanje naglo se okončalo.
Otkrovenje
Nepredvidljivi sled događaja koji je zadesio našeg studenta druge godine Dekanskog koledža prkosi ustaljenim naučnim objašnjenjima. Na početku je u središtu tih čudnih zbivanja bila jedna zapanjujuća žena, stara stotinu i sedam leta, po imenu Hazrat Babađan. Ta žena se uvek nalazila ispod određenog drveta u centru Pune i ljudi su je duboko poštovali kao jednog od velikih svetaca i Učitelja tog vremena. Na desetine hiljada ljudi je dolazilo da poseti tog univerzalnog gurua, da sedne u njenom uzvišenom prisustvu i počuje par beseda.
Vozeći se biciklom kući prašnjavim putevima, Mervan je jednom prošao pokraj Babađan. Nakon toga je, još uvek uredno pohađajući nastavu, sve više vremena provodio pokraj ove izuzetne žene: Privlačila me je kao što magnet privlači čelik. Jednoga dana, maja 1913. godine, Babađan poljubi Mervana u čelo, što je simbolizovalo istovremeno unutrašnje punjenje: Samo jednim poljupcem u čelo, tačno između obrva, Babađan učini da doživim… drhtaje neopisivog blaženstva koje je trajalo nekih devet meseci. Neprestano doživljavajući nalete duhovnog zanosa, Mervan je svaku noć provodio kraj Babađaninih stopala. Jedne večeri, kada je bila naročito raspoložena za razgovor, on osta sa njom nešto duže nego obično. Priča se da je ona tada pokazala prstom na njega, rekavši: «Ovo moje čedo će silno uzbuditi svet i učiniti neizmerno dobro čovečanstvu.» Pomno ga je posmatrala, i on pođe kući. Ubrzo potom, doživeo je neopisivo i apsolutno stanje svesti, koje mu je do kraja raznelo sposobnost poimanja običnog sveta. Decenijama kasnije, Baba je objasnio kako je Babađan te noći učinila da u jednom jedinom blesku beskonačnog blaženstva ostvari samospoznaju (Bogospoznaju).
Otkrovenje te spoznaje imalo je i ozbiljne prateće posledice. Mervana je majka zatekla kako leži u krevetu, potpuno nesvestan svojeokoline. Pomislila je da se ozbiljno razboleo. Ostao je nepomičan tri dana, nakon čega je počeo da hoda unaokolo poput robota. Baba je pričao o ovim događajima četrdesetak godina kasnije: …devet meseci, sam Bog zna, bio sam u takvom stanju kroz koje zaista veoma mali broj ljudi prolazi. Nisam bio svestan svog tela niti bilo čega drugog. Tumarah okolo ne osećajući potrebu čak ni za hranom. Moja majka je pomislila da sam sišao s uma, i pozvala je lekara. Otac je sve shvatao, ali nije proslovio ni reči. Lekari nisu mogli ništa daučine. Nisam ni spavao…
Moje besane, ukočene i bezizražajne oči najviše su brinule majku. Verovala je i drugima govorila da sam poludeo. U svome jadu nije mogla da odoli a da jednom ne ode do Babađan i upita je šta mi je to uradila… Babađan joj je ukazala da sam ja predodređen da uzdrmam i razbudim svet, ali ucveljenoj Širinmai to nije značilo ama baš ništa.
Naravno, može se razumeti njen bol. Mervan niti je spavao niti je jeo čitavih devet meseci. Započeo je potpuni medicinski tretmanuključujući i injekcije morfijuma koje su trebale da ga uspavaju, ali sve to nije dalo rezultata. A onda, jednoga dana 1914. godine, nenadano započe druga faza: Od tog trenutka, umesto Božanskog Blaženstva u kome sam bio, devet sledećih meseci me spopadošetakve muke da to niko na svetu ne bi mogao da pojmi. Udarao sam glavu da bih nekako olakšao bolove. Udarao sam glavom o pod i zidove. Ne mogoh nigde da nađem mira. Imao sam utisak da mi se čitav univerzum obrušava na glavu.
Poslali su ga njegovom bratu u Bombaj, gde se osećao nešto mirnije u svetu svakodnevice. Nešto kasnije (aprila 1915.) stadoh da prevaljujem velike razdaljine peške ili nekim prevoznim sredstvom. … Najzad (decembra 1915.), osetih poriv da posetim Sai Babu,Savršenog Učitelja među Učiteljima*… Uprkos svetini što ga opkoljavaše, probio sam se kroz gužvu i pao ničice na put pred njim. Kada sam ustao, pogledao me je pravo u oči i uzviknuo “Parvardigar” (Bog-Svemogući -Podržavalac).*
Posle toga osetih poriv da odšetam do hrama u Kandobi u kome je Maharadž (Šri Upasni Maharadž) provodio vreme u osami. On ježiveo pod Sai Babinim ličnim nadzorom preko tri godine… Kad sam mu se dovoljno približio, Maharadž me pozdravi, da tako kažem, kamenom koji svom snagom baci na mene. Pogodi me u čelo, tačno u ono mesto gde me je Babađan poljubila, tolikom silinom da mi je krv smesta potekla. I danas ožiljak od te povrede stoji na mom čelu. Ali, taj udarac Maharadža beše udar đnane (božanskog znanja).
Mervan je zatim proveo nekoliko godina u društvu ovih još i danas poštovanih Učitelja koji su mu poklanjali punu pažnju. Postajao je sve više svestan svoje okoline, a uporedo sa tim doživljavao je blaženstvo ostvarenja i duboku patnju u vezi sa svetom iluzije (vidi drugo poglavlje). Konačni prelazak od Mervana Iranija u Meher Babu, vrhunski objedinjenog duhovnog Učitelja, odigrao se 1921. godine. Pošto sam povratio skoro tri četvrtine normalne svesti, pri čemu se stanje nadsvesti potpuno zadržalo, otišao sam u Sakori i ostao tu šest meseci (juli-decembar 1921.) uz Maharadža. Na kraju ovog razdoblja Maharadž je učinio da u potpunosti spoznam ko sam ja, baš kao što me je Babađan dovela do toga da u jednom jedinom bljesku doživim isto. Za vreme ovih šest meseci Maharadž i ja smo skoro svake noći sedeli jedan naspram drugog u kolibi iza zatvorenih vrata. U jednoj od tih prilika, Maharadž je sklopio ruke preda mnom i rekao: “Mervane, ti si Avatar i ja te pozdravljam.”
Mladi duhovni učitelj
Tako je u dvadeset i osmoj godini Mervan Š. Irani počeo da deluje kao samostalni duhovni učitelj. Otprilike četiri meseca posle ovoga(januar – maj 1922.) boravio sam u maloj đopdi (koliba sa slamnatim krovom). Ona je bila privremeno podignuta za moje potrebe na obodu nekih polja u veoma slabo nastanjenom kraju … Pune. I tako počeh da živim samostalno, okružen Ijudima koji su oko mene obrazovali jezgro mandalija. Jedan od njih je prvi počeo da me zove “Baba” (“Meher Baba ” doslovno znači “Milosrdni Otac”).
Neki ljudi bili su intuitivno privučeni meni znatno pre nego što su stekli bilo kakvu jasnu ideju o mom unutrašnjem stanju. Drugi pak behu privučeni na Maharadžov ili Babađanin mig. A ostale sam ja lično privukao ka sebi. U to vreme i Babađan i Maharadž počeše da pričaju raznim osobama u vezi sa mnom:
“Dete je sada u stanju da pokrene čitav svet jednim pokretom svog prsta.” Jednom prilikom (maja 1922), Maharadž se obratio velikom skupu mandalija rekavši: «Slušajte me sada krajnje pažljivo. Svoj ključ (duhovni naboj) sada predajem Mervanu, i odsada svi treba da se držite njega i da činite kako vam on kaže.» … Od nekih drugih je Maharadž pojedinačno zatražio da mi se pridruže.
Godine 1922. Baba je osnovao svoj prvi ašram u jednoj kući u Bombaju, gde je preko četrdeset duša različitih vera boravilo tokom mnogih meseci pod njegovim strogim duhovnim vođstvom. Naredni koliko-toliko stalni centar nalazio se u jednom starom napuštenom vojnom logoru iz Prvog svetskog rata, blizu malog sela Arangaon, nekih devedeset milja severno od Pune. Ta naseobina, gde se sada nalazi Babin grob, poznata je kao Meherabad (”abad” znači “cvetanje”). Međutim, sve do januara 1925. godine Baba i njegovi mandaliji bili su stalno u pokretu, putujući širom Indije i podnoseći izuzetne teškoće, dok bi Baba skoro sve vreme sprovodio neki post povezan sa određenim unutarnjim radom.
Konačno, grupa se ustalila u Meherabadu. Gotovo dve godine (do novembra 1926.) to je bilo nešto nalik na minijaturni gradić. U njemu je živelo oko pet hiljada duša, radeći u bolnici, dispanzeru i školama. Bili su tu još i ašrami za dečake, muškarce i žene, kao i skioništa za siromašne i leprozne, pošto je sve to bilo potrebno za moje delovanje. Dok su se delatnosti u Meherabadu odvijale u nesebičnom služenju siromašnih i nemoćnih, Baba je svoje učenike stavljao pred iskušenja duhovnog treninga.
Sasvim nenametljivo, Baba je započeo da se pridržava ćutanja 10. jula 1925. Uprkos ćutanju… nastavio sam sa svojim uo-bičajenimaktivnostima. U to vreme saobraćao sam putem pisanja na ploči od škriljca, i više od godinu dana svakodnevno po nekoliko časova pisao delo koje do dana današnjeg nije viđeno niti objavljeno. Do sada nije poznato da je iko pročitao rukopis koji je Baba tada napisao. Kada je dovršio knjigu, stavio ju je pod ključ i izričito zabranio mandalijima da je vide. Tek s vremena na vreme, Baba bi je spomenuo kao svoju “Bibliju”, nagoveštavajući da ona sadrži do sada neotkrivene tajne, priču o njegovim iskustvima u nadsvesnom stanju i nove revolucionarne podatke vezane za nauku. Govorio je kako knjiga treba da bude objavljena kada za to dođe vreme. Sve do sada, do sredine 1977. godine, pitanje gde se nalazi knjiga još uvek je obavijeno velom tajne.
Januara 1927. godine Baba je prestao da piše, izuzev kada bi trebalo da se negde potpiše sa “M.Š. Irani”. Počeo je da se služialfabetskom tablom na engleskom; njegovi učenici toliko su se navikli na čitanje Babinih hitrih pokreta prstiju da su sa lakoćom mogli da se vode tečni i plodonosni razgovori. Godine 1954. Baba je odbacio i tu tablu i počeo da se služi gestovima ruku, koje su njegovi učenici isto kao i ranije tečno prevodili u reči. U bilo kom opisu Babinog života ili aktivnosti počev od 1927. godine, kada se kaže “Baba je rekao…”, podrazumeva se da se radi ili o alfabetskoj tabli ili, pak, o fizičkim gestovima.
Pošto je prekinuo delatnosti zajednice u Meherabadu, Baba je osnovao jedinstvenu školu za dečake nazvanu Meher Ašram, otvorenu za dečake svih kasti, rasa i nacionalnosti. Nakon što su dečaci naučili engleski jezik, Baba se usredsredio na njihovo opšte blagostanje i duhovno uzdizanje. Marta 1928. internat je bio podeljen. U novom delu škole, Prem (”Ljubav”) ašramu, “smestili su se dečaci koji su bili najprobuđeniji za ljubav.”
Putujući Učitelj
Period od 1929. do 1939. godine bio je obeležen mnogim putovanjima. Baba je poveo svoje bliske učenike na nekoliko putovanja po Indiji i desetak poseta Evropi i Zapadu. Za to vreme Babini indijski “ljubavnici” (on je više voleo ovaj izraz od “sledbenici” ili “poklonici”) ostajali su u Indiji, u kojoj je Baba delovao u pauzama između putovanja. Prilikom tih putovanja na Zapad, Baba je davao intervjue odabranim zapadnjacima zainteresovanim za njega, a uz to je svoje učenike odvodio na mesta sa duhovnim zračenjem, obitavališta velikih svetaca iz prošlosti. Nije mu odgovarao veliki publicitet, premda je s vremena na vreme bio voljan da da poneki intervju za novine.
Kao i uvek, i u odnosu prema novim zapadnjačkim učenicima bio je nerazmetljiv i sasvim čovečan; veoma retko je pridavao naročiti značaj ezoteričnim vežbama, meditaciji, ishrani i drugim tehnikama, svemu onome što se obično vezuje za rasprostranjenu predstavu o istočnjačkim učiteljima. Pa ipak, u Babinom prisustvu dogodilo se na hiljade stvari prepunih značenja, koje su prouzrokovale duboke promene u osobama koje su dolazile u dodir sa njim. Babini prijatelji veoma retko su imali priliku da prisustvuju događajima koji jednom svetovnjačkom umu deluju duhovno uzbudljivo: “Nakon što je odseo u Parizu tri i u Londonu šest dana, otputovao je za Cirih. Jedan dan, od ukupno deset koliko je tu boravio, proveo je osamljen na planinskom vrhu, dok ga je njegova grupa posmatrala saobližnjeg uzvišenja. Iznenada, nad njih se nadvi žestoka oluja, i pokvasi ih do gole kože. A kada su uprli pogled prema planini gde je Baba sedeo, bili su ne malo iznenađeni videvši ga okruženog zlatnom svetlošću. Na njega nije pala ni kap kiše.»
U Indiji
I Meher Babina putovanja četrdesetih godina su bila opsežna, ali su se odvijala uglavnom unutar Indije. Tokom tog perioda Baba je preduzeo niz značajnih koraka da bi došao u dodir sa siromašnima, slepima i bolesnima, naročito leproznima, koje je nazivao ”predivnim pticama u ružnim kavezima”.
Često bi ih kupao, prislanjao čelo na njihova stopala i darivao im male poklone. Vodeći brigu i o umno poremećenima, jednom je nadgledao svoje učenike da li pokazuju dovoljno saosećajnosti i pažnje prema emocionalno poremećenima u ašramu predviđenom za to.
Ali, najvažniji cilj Babinih stremljenja u odnosu na čovečanstvo četrdesetih godina bili su duhovni podvižnici. Uglavnom u tajnosti, Baba je prevalio 75000 milja diljem indijskog potkontinenta da bi došao u dodir sa takvim dušama. Neki od njih behu prosti sadui, osobe koje su se u potrazi za duhovnim putem odrekle svetovnog života. Babin jedinstveni rad, međutim, odnosi se na one napredne duše koje, budući toliko zaljubljene u Boga i opijene iskustvima viših nivoa svesti, kao da nisu ograničene ni osnovnim zakonima prirode. U Indiji se ovakve osobe nazivaju masti i uprkos svojim nastranostima uživaju veliko poštovanje među svim duhovno budnim Indijcima.
Iako mast često deluje poput običnog ludaka, njegovo unutrašnje ludilo je duhovne prirode: Um običnog ludaka ne uspeva da se prilagodi zahtevima materijalnog sveta, trajno izgubljen u područjima uobrazilje da bi se izvukao iz nepodnošljive situacije u materijalnom svetu. Ali bogoopijeni čovek, iako je izgubio ravnotežu uma, kao i uvid u svoje neobično stanje, nije dospeo u takvo stanje usled toga što nije uspeo da ukloni svoje svetovne poteškoće, već je izgubio razum neprestano misleći na Boga. Masti su oni što su postali delimično ili sasvim nesvesni svojih fizičkih tela, svojih postupaka i svoje okoline, usled obuzetosti snažnom Ijubavlju i čežnjom prema Bogu.
Mada njegovi susreti sa mastima spolja nisu predstavljali naročitu atrakciju, Baba je davao određene nagoveštaje u vezi sa njihovim unutrašnjim značenjem: Samo masti znaju koliko me vole, kao što samo ja znam koliko volim njih. Ja radim za maste, a i oni, znajući to ili ne, rade za mene. U drugim prilikama Baba je objašnjavao kako on učestvuje sa mastima u njihovom duhovnom radu bilo gde u svetu da se nalaze.
Neverovatne fizičke teškoće njegovih putovanja nikada nisu umanjile Babino saosećanje prema onima koji pate. Iako je putovao tajno, brzo bi se po selima raščulo kako Učitelj ipak neće odbiti da vidi bilo koga ko je bolestan, siromašan ili očajan, i nebrojene osobe pohrlile bi Babi da prime njegov blagoslov. Bilo je tu puno neočekivanih događaja, kao ovaj kome je lično prisustvovala Džejn Adrijel:
«Kada smo prispeli na vrh planine, jedno mršavo olinjalo kuče se pomoli iz žbunja i hramajući krenu prema nama. Glava mu beše skoro sasvim izjedena nekom bolešću. Jednim okom kojim je još moglo da vidi dirljivo je gledalo prema nama, tužno cvileći. Par mladih žena je histerično ciknulo i nehotično uzmaklo. Baba je odmah prišao i, sagnuvši se, nežno položio ruku na otvorene rane. Pas se osloni na zadnje šape i okrete glavu ka Babi, vidno zahvalan na lekovitom melemu koji se izlivao na njega. Njegovo cviljenje preobrazi se u duboki uzdah olakšanja pošto je ruka Bogočoveka otklonila nepodnošljivi bol.”
Period od oktobra 1949. do februara 1952. doneo je sa sobom jednu novu i simbolično važnu fazu Babinih aktivnosti, koju je on nazvao “Novi Život”. Za vreme ovog perioda,
«Baba je živeo životom koji je nazvao potpunim spoljašnjim odricanjem… Čitava priča o teškoćama i kriznim situacijama ovog života samostvorene bespomoćnosti ostaće poznata samo njegovim saputnicima koje je poveo sa sobom u pustolovinu Novog Života. To je bila šačica odabranih muškaraca i žena kojima beše dopušteno da učestvuju u tom opasnom poduhvatu. Oni su putovali zajedno sa njim, iz mesta u mesto, u različite delove Indije, najčešce pešice, pod najtežim okolnostima, bez skloništa i novca, i bez zaliha hrane na koje bi se mogli osloniti.»
Baba je rekao svojim učenicima da će postati “bespomoćan i bez nade”, i da i oni treba da budu takvi, odbacujući sve osim predavanja Bogu i Njegovoj milosti. U ovom periodu Baba je odbacio svoju ulogu duhovnog Učitelja da bi postao samo jedan od “učesnika”, iako su se njegov nadzor i upravljanje grupom u potpunosti osećali.
Poslednje decenije
Pošto je 1952. godine objavio da je došao kraj njegovom žestokom Novom Životu, Baba je započeo deceniju opštenja sa javnošću, kako na istoku tako i na zapadu. S proleća 1952. godine upriličio je veliku posetu Sjedinjenim Državama, koja je obuhvatila i delatnosti u duhovnom centru posvećenom njegovom radu u Mirtl Biču, u Južnoj Karolini. Nekoliko nedelja kasnije, prilikom jedne vožnje, automobil u kome se Baba nalazio direktno se sudario sa drugim automobilom nadomak gradića Prag, u Oklahomi. Baba je zadobio prelom ruke i noge, no ipak je te teške povrede podneo krajnje spokojno, i čak je zračio zadovoljstvom. Godinama pre toga Baba je predvideo ovaj udes da bi kasnije rekao: Bilo je neophodno da se to dogodi u Americi. Bog je hteo tako. Ovaj i još jedan ozbiljan udes u Indiji 1956. godine, u kome mu je stradao kuk, prouzrokovali su mu mučne fizičke bolove tokom pedesetih i šezdesetih godina XX veka.
No, uprkos bolovima, Baba se opet bacio na posao u Indiji. Pedesetih godina priredio je mnoštvo masovnih daršan programa, gde suhiljade ljudi pohrlile da prime blagoslov (”daršan”) Učitelja i provedu neko vreme u njegovom prisustvu. Mnoge Babine važne knjige i besede objavljene su upravo u ovom razdoblju.* Vrativši se na zapad 1956. godine, Baba je napravio svoje do tada najvećeputešestvije po Sjedinjenim Državama. Vratio se ponovo 1958. da pruži sahavas (druženje sa učiteljem) svojim zaljubljenicima u centru u Mirtl Biču.
U Indiji je Baba uglavnom živeo u Meherazadu, ašramu u seoskom kraju nedaleko od Meherabada i grada Ahmednagara. Ponekad bi primio nekog posetioca, ali se češće povlačio u osamu. Od 1962. do 1968. godine Baba se još više povlači iz javnosti, a njegovo fizičko stanje dodatno se pogoršava. Isticao je veliku važnost svog “univerzalnog dela” u to vreme. Nekoliko masovnih daršana bilo jeodržano u ranim šezdesetim godinama, ali sa sve manjim brojem posetilaca.
1966. i 1967. godine, Baba se povukao u skoro potpunu osamu. Zamolio je da ga oslobode čitanja pisama njegovih zaljubljenika, koja su redovno i obilato pristizala, i jedva da je dopuštao poneku posetu. Uprkos tome, bio je vrlo dobro upoznat sa trenutnim dešavanjima u svetu. Krajem 1965. uputio je stroge zamerke na račun zloupotrebe psihodeličnih droga, dajući upute svojim zaljubljenicima kako da se bore protiv nemedicinske upotrebe hemijskih sredstava. Uz to, počeo je da ohrabruje širenje obaveštenja u vezi sa njegovim životom i njegovom “porukom Ljubavi i Istine.”
Poslednji meseci
Kakva god da je bila priroda Babinog unutrašnjeg rada, njegovo zdravlje lagano se pogoršavalo, iako je bilo trenutaka kada je izgledao čudesno oporavljen. Septembra 1968. godine je obznanio da se okončala ta faza njegovog izdvajanja: Moje delo je dovršeno. Dovršeno je na moje stopostotno zadovoljstvo. Plodovi ovoga rada biće jednako savršeni. Odgovarajući na želje njegovih zaljubljenika da ga vide, a mnogima od njih bi to bilo po prvi put, Baba je rekao: I ja sam, isto tako, veoma nestrpljiv da im pružim priliku da me vide. Alijoš nije vreme za to, tako da i moji zaljubljenici i ja moramo još malo da pričekamo.
Napokon, 13. oktobra, Meher Baba je najavio da će prekinuti svoju osamu od 10. aprila do 10. juna 1969, i pružiti svojim zaljubljenicima daršan. Iako su Babini zaljubljenici primili ovu vest sa ogromnim oduševljenjem, mandaliji su osećali da je Babino telo suviše onemoćalo da podnese takav napor. Tokom jeseni 1968, Babino zdravlje se pogoršavalo, iako je on sam uveravao svoje mandalije kako će sve biti u redu. Lekari iz Bombaja ili Pune, koji su dolazili u vizite, bili su zaprepašćeni fizičkim simptomima koje je pokazivao. Analize krvi su davale takve rezultate da bi se svaka druga osoba na njegovom mestu našla u komi ili potpunoj mentalnoj poremećenosti. Međutim, kod Babe nije bilo prekida svesnosti, i on je od sveg srca terao šegu sa zapanjenim lekarima.
Krajem januara 1969. godine mandaliji su primetili još izraženije propadanje njegovog fizičkog tela, što je imalo za posledicu daljepojačanje bolova, ali je Baba odbio da ode u Punu na dijagnostičke preglede. Rekao im je kako njegovo stanje nema nikakvih medicinskih osnova, da je ono takvo usled napora njegovog duhovnog rada. Sve vreme je nagoveštavao nešto važno što je neizostavno moralo da se desi.
Poslednjih dana januara, Babino telo se našlo na udaru snažnih mišićnih grčeva, koji su mu zadavali užasne bolove. Mandaliji su govorili kako ga nikada do tada nisu videli da toliko pati, čak ni posle teških automobilskih udesa i njihovih razornih posledica. A ipak, Baba ni u jednom trenutku nije gubio prisebnost i smisao za humor, pa su mandaliji ostali zaprepašćeni kada je njegovo telo, pogođeno strahovitim grčem, prestalo da funkcioniše petnaest minuta po podnevu, 31. januara 1969. godine. U skladu sa prethodno utvrđenim nalozima, preneli su Babino telo u grobnicu u Meherabadu i postavili ga u nepokrivenu kriptu, gde je ležalo sedam dana, odolevajućiraspadanju. Na hiljade duša došlo je da poslednji put vidi Učiteljev “ogrtač”, da bi, oko podneva 7. februara, bilo obavljeno jednostavno sahranjivanje posmrtnih ostataka.
Knjige koje je napisao: * God Speaks * Discourses * The Everything and the Nothing * In God’s Hand * Listen, Humanity * Gems from the Discourses of Meher Baba * Life at its Best * Beams from Meher Baba on the Spiritual Panorama * Sparks of the Truth * Sparks from Meher Baba * The Path of Love * Messages of Meher Baba
Pored ovih, napisane su i neke knjige o Meher Babi: * Lord Meher biography series * The Beloved * Glimpses of the God-Man series * The Wayfarers * Meher Baba, The Awakener * Sobs and Throbs * The God-Man * Practical Spirituality * Avatar * In Quest of Truth * Meher Baba and the Meherashram Institute * Avatar Meher Baba Bibliography
U njegovom najpoznatijem djelu Bog govori, Meher Baba je dao po mom skromnom mišljenju najiscrpniji opis stanja Boga i cjelokupne Kreacije te evolucije svijesti.
U knjizi se mogu i naći i vizuelni prikazi hierarhije svega kao i ova Karta koju je on detaljno objasnio (vidi atačment).
Pridružen/a: uto jun 30, 2009 11:27 am Postovi: 50 Lokacija: zagreb
citiram -" Meher Baba je rekao da će prekid njegove šutnje biti prekretnica u duhovnoj evoluciji svijeta. Kada kažem tu Riječ, postavit ću temelje za ono što će se događati tijekom sljedećih 700 godina. Meher Baba je mnogo puta najavljivao da će šutnju prekinuti izrečenom riječju prije svoje smrti, nerijetko navodeći točno vrijeme i mjesto gdje će se to dogoditi. Neispunjavanje tih obećanja je razočaralo mnoge njegove sljedbenike, dok su drugi to protumačili kao ispit vjere. "
kako to objašnjavaš ?
_________________ jhva elohim meth Egoism is the very essence of a noble soul
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Prosvjetljen čovjek poput MB zasigurno je sve ali nije predvidiv. Takvi ljudi idu kroz trenutak i u skladu s njim. Ako trenutak za prekid šutnje nije došao, onda bez obzira na vlastito obećanje on neće progovoriti.
Pridružen/a: ned maj 17, 2009 10:07 pm Postovi: 130
sudeći po njegovoj slici 10 stanja boga prije bih rekao da je MB čovjek koji puno razmišlja, prije nego prosvjećen. ne znam da li se to zove predrasuda
Pridružen/a: pet aug 01, 2008 10:33 pm Postovi: 452 Lokacija: v. gorica
Knjiga Bog Govori je odlčna knjiga samo zahtjeva dosta razumjevanja. To nije štivo koje se moža razumjeti nakon prvog ili drugog čitanja, ona zahtjeva dosta predznanja da bi se mogla shvatiti, sigurno nije plod nečije imaginacije ili razmišljanja već direktne percepcije. Tematika ove knjige dododi um do ivice pucanja pa stoga mnogi ostanu zbunjeni jer shvatiti činjenicu da smo mi Bog u najkonačnijem beskonačnom je zbilja teško za shvatiti, um to ne može ali svijest može. Indijci shvaćaju kako to funkcionira njima to nije nepoznanica jer razumiju princim istovjetne različitosti i jednakosti. Ali knjiga je super, perporučam je svakome tko se zbilja ozbiljno interesira za duhovnost, oni koji je ne mogu razumjeti neka se ne zamaraju ima puno lakše literature.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Početni unutrašnji poriv i putovanje svesti koja evoluira.
U početku duša nije imala ni impresije (sanskare), ni svest. Stoga, na tom stupnju ili u tom stanju, duša nije imala ni grubi oblik ili telo, ni suptilno telo, ni mentalno telo, jer jedino postojanje grubih, suptilnih i mentalnih impresija (sanskara) može da dovede do otelotvorenja grubih, suptilnih i mentalnih tela, i samo ako postoje ta tela mogu da postoje, grubi suptilni i mentalni svetovi.
Prema tome, u početku duša nije imala svest o grubom, suptilnom i mentalnom telu, niti je bila svesna svog Jastva, te stoga, po prirodi stvari, duša tada nije imala iskustvo grubih, suptilnih i mentalnih svetova, niti je imala iskustvo Najvišeg-Jastva (Paramatme).
To beskonačno, nesvesno stanje mira duše bez impresija iznedrilo je impuls koji nazivamo PRVIM PORIVOM (prvim porivom za sopstvenom spoznajom).
Ako poredimo Paramatmu sa beskrajnim, neograničenim okeanom i kažemo da se prvi poriv pokrenuo u Paramatmi, isto tako bismo kroz poređenje, mogli da kažemo da je u beskonačnom, neograničenom okeanu nastao prvi poriv ili ĆUDLJIVA ŽELJA.
U tom Beskonačnom, u Bogu, jesu konačno i beskonačno.
Da li je taj prvi poriv bio beskonačan ili konačan i da li je prvo bio konačan, a potom beskonačan ili obratno?
Prvi poriv jeste bio nešto najkonačnije, ali je potekao od Beskonačnog, od Boga.
Taj najkonačniji prvi poriv je pripadao beskrajnom Okeanu – Paramatmi, a manfestacija tog nemanifestovanog najkonačnijeg prvog poriva samoga Boga ograničena je u najkonačniju tačku tog beskonačnog, neograničenog Okeana.
Međutim, pošto se ta najkonačnija manifestovana tačka nemanifestovanog prvog poriva, koji je isto tako najkonačniji, nalazila u beskonačnom i neograničenom Okeanu, ova najograničenija tačka manifestacije prvog poriva je takođe bila neograničena.
Kroz tu najkonačniju tačku manifestacije prvog poriva (takođe najkonačnijeg), postepeno se pojavljivala senka Boga (koja kada pripada Stvarnosti, jeste beskonačna) i nastavila da se širi.
Ova najkonačnija prva tačka manifestacije nemanifestovanog prvog poriva se naziva „OM“ Tačka ili Tačka Kreacije i ta tačka je neograničena.
Istovremeno sa javljanjem prvog poriva nastala je najgrublja prva impresija, opredmećujući dušu kao apsolutno samodovoljnu suprotnost i najkonačniju grubu kopiju Boga.
Zbog ove najgrublje prve impresije prvobitnog poriva, beskonačna Duša je počela da doživljava iskustva. Prvo iskustvo koje je beskonačna Duša doživela bilo je iskustvo kroz doživljaj oprečnosti vlastitog identiteta u odnosu na njeno beskonačno, nesvesno stanje bez impresija.
Ova, kroz iskustvo doživljena oprečnost, prouzrokovala je nestabilnost večne, apsolutne stabilnosti beskonačne Duše i spontano je nastala neka vrsta erupcije, koja je razorila apsolutnu ravnotežu i nesvesno spokojstvo beskonačne Duše jednim trezajem ili snažnim šokom koji je prožeo nesvesnost nesvesne Duše prvom svešću o njenoj odvojenosti od nedeljivog stanja Paramatme. Budući da je Duša neograničena, svest koju je stekla od tog trzaja ili šoka te apsolutno oprečne i najgrublje prve impresije o njenoj očiglednoj odvojenosti bila je, prirodno i nužno, ograničena prva svest.
Neograničena i večna Duša jeste zadobila svest, ali je ta svest koja je nastala na osnovu impresija, bila lišena sopstvenog večnog stanja, odnosno, svog beskonačnog Jastva i bila je do krajnjih granica ograničena tom najgrubljom imoresijom.
Prema tome, kako će kasnije biti objašnjeno, ako je duša svesna impresija (sanskara), onda duša nužno mora da proživi te impresije, a da bi proživela te impresije, svest duše mora da ih proživi kroz odgovarajući medij.
Prva svest nedeljive Duše, proživljavajući prvu impresiju kroz prvi medijum, stvara u duši težnju za spajanjem i poistovećenjem svog večnog, beskonačnog Jastva sa prvom (najograničenijom i najgrubljom) formom koja je, poput semena oprečnosti, spontano zasejanog sa odbljeskom prvog poriva, neprimetno iznikla i po prvi put se manifestovala u vidu dualnosti. Kada ta upravo stečena svest primora Dušu da se spoji i poistoveti sa konačnom, grubom formom ili medijumom, svest duše zapravo primorava beskonačnu, večnu Dušu bez oblika da doživi da je ustvari ona ta konačna, gruba forma.
Tako svest, koju je nesvesna duša stekla, umesto da doživljava stvarnost kroz jedinstvo i poistovećenjem sa Najvišim Jastvom, proživljava iluziju kroz dualnost i poistovećenje sa grubom formom pri čemu namnožava razne, bezbrojne impresije u nizu iskustava sve dotle dok je spojena sa grubom formom i postepeno stiče ili razvija sve veću i veću svest.
Da bi se na konkretnom primeru jasnije shvatio postepeni proces evolucije svesti koju je duša stekla, analiziraćemo ono stanje svesti u kome se svest duše spaja sa formom kamena kao najkonačnijim i najgrubljim medijumom i na taj način počinje da se poistovećuje sa kamenom.
Svest duše zapravo koristi formu kamena tek posle bezbroj ciklusa i era raznih iskustava kroz razne vrste formi od kojih postoji sedam glavnih naj-najkonačnijih i naj-najgrubljih gasovitih formi koje obična ljudska bića ne mogu ni da shvate ni da zamisle.
Duša nadalje nastavlja inkarnacije poistovjećivajući se sa grubim oblicima METALA, BILJKE, CRVA, RIBE, PTICE i ŽIVOTINJE.
Kada se konačno, nakon mnogo era i ciklusa, sve impresije poslednje-u-nizu-pretposlednjih vrsta forme životinja prožive i iscrpe kroz medijum poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje, svest duše se odvaja od ove poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje i svesna duša se više ne poistovećuje sa ovom poslednjom-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje. Svest duše se odvaja od te forme koja biva odbačena odnosno napuštena. Međutim, iako je poslednja-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje odbačena, odnosno napuštena, impresije te poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje ostaju, odnosno bivaju zadržane i svest duše se usredsređuje, odnosno fokusira na impresije poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje. Svesna duša je ponovo bez forme.
Ove impresije neizostavno moraju da budu proživljene i iscrpljene pa se stoga svest duše sada spaja sa novim pogodnim medijumom, a duša teži da se poistoveti preko svoje sopstvene svesti sa prvom-u-nizu-prvih formi čoveka. Ta forma čoveka nije ništa drugo do zgusnuti kalup ili otisak impresija poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje.
Preko te prve-u-nizu-prvih forme čoveka svest duše proživljava i iscrpljuje impresije poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinja.
Kada svest duše proživi i iscrpi sve impresije poslednje-u-nizu-poslednjih vrsta forme životinje, tada se svest duše odvaja od prve-u-nizu-prvih formi čoveka, a svesna duša automatski odbacuje odnosno napušta spoj sa telom. To se naziva smrću te prve-u-nizu-prvih formi čoveka. Međutim, svest duše je sada fokusirana, odnosno usredsređena na impresije te prve-u-nizu-prvih formi čoveka, a duša privremeno ostaje bez forme.
Da bi impresije te prve-u-nizu-prvih formi čoveka mogle da budu proživljene i iscrpljene, svest duše se spaja sa sledećim pogodnim medijumom i svesna duša je usled toga nagnana da se poistoveti sa prvom-sledećom-u-nizu formom čoveka koja nije ništa durgo do zgusnuti kalup ili otisak impresija te prve-u-nizu-prvih formi čoveka koja je upravo odbačena, odnosno ostavljena. Ovo poistovećenje svesne duše sa sledećom formom i formama koje za njom slede, naziva se rođenjem ljudskog bića.
Onog trenutka kada se svest duše spoji sa tom prvom formom čoveka EVOLUCIJA SVESTI JE POTPUNA I DOVRŠENA. Pošto se svest duše potpuno razvila u formi čoveka, završena je i evolucija formi. Kada se duša jednom poistoveti sa tom prvom-u-nizu-prvih formi čoveka, više ne dolazi do razvitka novih viših formi. Ukratko, u formi čoveka je svest duše potpuna i savršena. Proces evolucije svesti stiže do kraja. Forma čoveka je najviša i najuzvišenija forma koja se razvila u procesu evolucije svesti. Stoga je u ljudskom biću svest potpuno razvijena, a forma koja je oblikovana i uobličavana kroz ere i cikluse je najsavršenija forma odnosno medijum. Zbog toga svest doše koristi ovaj savršeni medijum da proživi i sasvim do kraja iscrpi sve impresije tako da se duša sa punom svešću oslobodi svih mogućih impresija i tako osposobi za spoznaju sopstvenog istinskog večnog i beskonačnog stanja u Najvišem Jastvu.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
NIVOI
Involucija svesti koja se oslobađa
Kada svest duše sazri za izbavljenje iz grubog sveta, ona stupa na spiritualnu stazu i okreće se prema unutra. Njene grube impresije više nisu tako duboke. One postaju slabije, odnosno suptilnije, a kao posledica toga duša postaje svesna suptilnog. To je prvi korak u involuciji svesti koja teži oslobođenju od bremena impresija. Brojni ciklusi rođenja i smrti u ljudskoj formi moraju da doprinesu tom sazrevanju grubog iskustva, koje konačno nagoni svest duše na stazu oslobađajuće involucije na kojoj impresije postaju sve slabije i bleđe, i na kraju nestaju.Grube impresije postaju suptilne; suptilne impresije postaju mentalne; a mentalne impresije konačno bivaju izbrisane ostavljajući svesti slobodu da održava Istinu.
Prvi i drugi nivo Dok gruba svest ljudske duše koja poseduje svest o grubom postepeno involuira, ta involuirajuća gruba svest delimično doživljava prvi nivo suptilnog sveta preko medijuma potpuno razvijenog suptilnog tela duše.
Na ovom stupnju, involuirajuća gruba svest ljudske duše koja poseduje svest o grubom stiče prve nagoveštaje o prvom nivou suptilnog sveta i proživljava te utiske ili impresije delom preko grubog tela, a delom preko suptilnog tela. Tada se istovremeno koriste i gruba i suptilna čula.
Kaže se da na ovom stupnju ljudska duša takoreći stoji na granici koja odvaja grubi svet od suptilnog, kao što je prikazano na slici. Svest ove ljudske duše proživljava neobične stvari. Svojim grubim očima ona vidi odbleske suptilnog nivoa, svojim grubim ušima čuje božansku muziku suptilnog nivoa, a svojim grubim ušima čuje božansku muziku suptilnog nivoa, a svojim grubim čulom mirisa uživa u suptilnim mirisima. Ukratko, ljudska duša koja poseduje svest o grubom i koja je samo delimično na prvom nivou suptilnog sveta, doživljava suptilne impresije grubim čulima.
Postepeno, daljnjom involucijom grube svesti, ljudska duša koja poseduje svest o grubom doživljava u potpunosti prvi nivo suptilnog sveta. Sada ta ljudska duša koja je posedovala svest o grubom više ne poseduje tu svest o grubom, već stiče svest o suptilnom. Ta ljudska duša koja poseduje svest o suptilnom postepeno postaje svesna drugog nivoa suptilnog sveta. Suptilni svet je domen beskonačne Energije, beskonačne Božije moći, koja se, preneta u sferu konačnog, ispoljava u vidu beskonačne energije suptilnog svetra.
Kada duša u ljudskoj formi ima svest o suptilnom, ona tada nije svesna tela (grubog), ni uma (odnosno, mentalnog tela); međutim, ona ipak funkcioniše preko grubog tela i preko uma (mentalnog tela), ali ne direktno, nego na suptilnom nivou.
Tako ljudska duša koja poseduje svest o suptilnom, čak i kad nije svesna grubog i mentalnog tela, te zbog toga ne spoznaje grubi i mentalni svet, može da koristi grubo telo kroz razne aspekte grubog, kao što su jedenje, pijenje, spavanje, gledanje, osećanje, slušanje, itd., i može da koristi mentalno telo kroz razne aspekte uma (mentalnog tela), kao što su želje, misli i emocije.
Ljudska duša, koja poseduje svest o suptilnom i nalazi se na drugom nivou, daljnjom involucijom svesti postepeno stiče svest o beskonačnoj energiji suptillnog sveta i sposobna je da stvara opsene ili manja čuda nižeg ranga. Na primer, dovoljno je da poželi pa da osušeno drvo olista i obratno; ona može da zaustavlja vozove ili automobile, da ispuni svežom vodom sasušeni izvor, i tako dalje. Ljudska duša koja poseduje svest o suptilnom doživljava na drugom nivou suptilnog sveta suptilnim čulima svog suptilnog tela. Ona je sada potpuno nesvesna grubog sveta, mada po svim spoljašnjim karakteristikama ostaje i funkcioniše kao obično ljudsko biće koje jede, spava, oseća bol i zadovoljstvo itd., iako, u stvari, njena involuirajuća svest ne proživljava grubi, već suptilni svet i stvara nove suptilne impresije, i to samo impresije prizora, mirisa i zvukova suptilnog sveta.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Treći nivo Daljnja involucija suptilne svesti, dovodi ljudsku dušu koja poseduje svest o suptilnom do iskustva trećeg nivoa suptilnog sveta. Na ovom nivou, suptilna svest stiče veću svest o beskonačnoj energiji suptilnog sveta i duša doživljava veću konačnu moć. Ona je tada sposobna da čini velika čuda, da vraća vid slepima i udove bogaljima. Sada je ova ljudska duša koja poseduje svest o suptilnom sposobna da doživljava i različite nivoe i svetove suptilne sfere, isto kao što ljudska duša koja poseduje svest o grubom može da putuje iz Azije u Australiju ili Ameriku služeći se grubim prevoznim sredstvima koja su joj na raspolaganju.
Drugi ili treći nivo suptilne sfere su dva osnovna nivoa i oni su potpuno u domenu suptilne sfere. Prvi nivo je delom u domenu suptilne sfere, a delom u domenu grube sfere. Slično tome, četvrti nivo delom pripada suptilnoj, a delom mentalnoj sferi. Četvrti nivo je poznat kao prag mentalne sfere.
Četvrti nivo Uporedo sa postepenom, daljnjom involucijom svesti ljudske duše koja poseduje svest o suptilnom, svest duše navodi dušu da stekne iskustvo četvrtog nivoa. Na četvrtom nivou duša je potpuno svesna beskonačne energije. To je ona ista beskonačna enerigja koja je senka-aspekt one beskonačne Božije moći. Ovde duša poseduje svu moć, i čak može da oživljava mrtve i stvara nove žive forme i svetove.
Ljudska duša koja poseduje svest o suptilnom na četvrtom nivou poseduje ključ riznice beskonačne moći i nalazi se na pragu mentalnog sveta, suočena sa moćnim naviranjem snažnih želja i emocija koje su aspekti Uma mentalnog sveta. Na ovom stupnju duša doživljava takozvano stanje najcrnje noći. Ona tu zapada u škripac. Taj neodoljivi izazov snažnih želja za ovladavanjem i korišćenjem te beskonačne energije po slobodnoj volji postaje sada podmukli neprijatelj, baš u trenutku kada involucija svesti ljudske duše koja je svesna suptilnog nepogrešivo i ubrzano napreduje ka ovladavanju svim željama.
Ukoliko ove želje, dok su na svom vrhuncu, nadvladaju dušu na četvrtom nivou i ako dođe do zloupotrebe moći, tada iskustvo oslobađanja ove beskonačne energije u ovom trenutku neminovno postaje fatalno za dušu na četvrtom nivou. Posledica toga je brutalni raspad celokupne svesti koju je duša do tada stekla, pri čemu duša zadržava samo najkonačniju svest i ponovo se poistovećuje sa formom kamena. Ta duša onda mora da prođe ceo proces evolucije, od forme kamena nadalje, da bi povratila potpunu svest.
Duša na četvrtom nivou ima polu-suptilne i polu.mentalne impresije. Ona je izložena najtežim iskušenjima zato što ima silne i nesavladive želje, bilo dobre ili loše. Budući da poseduje strahovitu moć, ona biva podstaknuta da je upotrebi bilo u dobre ili u loše svrhe. ako zloupotrebi svoju moć da bi zadovoljila strast ili žudnju za ugledom ili slavom, ili radi nekog drugog niskog cilja, tada dolazi do naglog pada svesti ove duše, usled čega ona nazaduje, do nivoa svesti kamena. Međutim, ako uspe da prevlada iskušenja i pravilno upotrebi svoje moći, ili ih uopšte ne upotrebi, ona stiže do petog nivoa gde je bezbedna i nema mogućnost pada. Ako pravilno upotrebljava moći, nju ponekad može uzdići do šestog nivoa duša sa vidnyan svešću u stanju Qutuba ili Savršenog Učitelja (ali ne i Jivanmukte ili Majzoobi).
Dobra upotreba moći u grubom svetu se može usmeriti ka materijalnim i spiritualnim ciljevima. Na primer, bogatstvo može da se utroši na poboljšanje materijalnog stanja drugih, kao što su dobrotvorne bolnice, pomoć gladnima i unesrećenima itd., ili pak za njihovu spiritualnu dobrobit kroz pružanje spiritualne poduke i stvaranja mogućnosti za njihov spiritualni razvoj. Na četvrtom nivou se dobra upotreba moći uvek svodi na njihovo ovladavanje isključivo radi spiritualne dobrobiti drugih. Te moći se nikada ne mogu upotrebiti za donošenje materijalne koristi bilo kome. To bez sumnje presdstavlja zloupotrebu moći. Navešćemo primer upotrebe moći četvrtog nivoa u dobre svrhe. Pretpostavimo da spiritualni poklonik, ide kroz pustinju i samo što nije umro od nepodnošljive žeđi. Duša četvrtog nivoa može da se pojavi pred njim u grubom telu i spasi ga dajući mu krčag vode, i da potom nestane. Za ovakvu upotrebu moći se može reći da predstavlja dobru upotrebu moći.
Moći se mogu upotrebiti za dobrobit pojedinca ili društva. Ali, čak i dobra upotreba moći sputava i usporava daljnji napredak duše. Upravo zbog toga je i najteže preći četvrti nivo koji je prepun najvećih opasnosti. Osobi koja se nalazi na četvrtom nivou najteže je da se uzdrži od upotrebe ogromnih moći kojima gospodari radi zadovoljavanja svojih neobuzdanih želja.
Četvrti nivo je prag mentalnog sveta. Na ovom nivou, više nego na bilo kom drugom suptilnom nivou, spiritualni poklonik je podložan naglom sunovratu. Kriza sa kojom se duša suočava na četvrtom nivou je ozbiljna i opasna, jer duša stiče ogromne božanske moći pre nego što je potpuno ovladala svojim umom. Ona ne može u potpunosti da upravlja svojim umom, jer ukoliko se i sve dok se ne uzdigne na peti nivo koji pripada mentalnom svetu, ona ne može direktno da doživi ili upotrebljava svoj um. Baš kao i ljudska duša koja poseduje svest o grubom, i ljudska duša na četvrtom nivou koja poseduje svest o suptilnom koristi svoj um indirektno. Na četvrtom nivou um je potpuno aktivan. On funkcioniše preko svih svojih potpuno razvijenih aspekata misli, osećanja i želja koje su na vrhuncu svoje nesavladive siline. S jedne strane, duša pokušava da ovlada svojim buntovnim umom i da podjarmi rušilačke sile neobuzdanih želja. S druge strane, neograničena energija svih nivoa je duši potpuno na raspolaganju i stalno teži da se ispolji ili upotrebi.
Ako duša podlegne iskušenjima da zloupotrebi svoje moći, dolazi do strašnog duševnog loma nezamislive jačine. Razorne sile koje se potom oslobađaju dovode do potpunog raspada svesti, usled čega ona doživljava kataklizmički pad sa visine suptilne svesti četvrtog nivoa u najmračnije dubine rudimentarne svesti kamena koju je duša već proživela na samom početku evolucije. Ova duševna kataklizma dezintegracije se može uporediti sa pregorevanjem eletrične sijalice usled kratkog spoja koja se ne može popraviti. Pala duša sada nema drugog izbora osim da ponovo krene na dug i naporan put razvijanja svesti kroz vekove evolucije i reinkarnacije kroz bezbrojne forme i da se zatim ponovo, postepeno i strpljivo uzdiže kroz nivoe.
Raspad svesti se događa samo na četvrtom nivou svesti, i to retko, samo onda kada se moći četvrtog nivoa zloupotrebe. Činjenica je da se jednom stečena svest nikada ne gubi, međutim, slučaj svesti četvrtog nivoa predstavlja izuzetak.
Ako duša ne zloupotrebi moći kojima vlada, već ih upotrebi u dobre svrhe i ne dozvoli željama da je nadvladaju, tada, tokom daljnje involucije svesti, svest ljudske duše koja poseduje svest o suptilnom, ponekad doživljava šesti nivo mentalnog sveta direktno i tako preskače sva iskustva petog nivoa mentalnog sveta.
Ali, ako svest duše na četvrtom nivou uopšte ne upotrebi moći četvrtog nivoa, ni u dobre, ni u loše svrhe, onda ljdska duša na četvrtom nivou koja poseduje svest o suptilnom postepeno, tokom daljnje involucije svesti prelazi prag četvrtog nivoa i ulazi u mentalni svet na petom nivou.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Peti i šesti nivo Daljnjom involucijom svesti ljudske duše koja se nalazi na četvrtom nivou i poseduje svest o suptilnom, svest te ljudske duše se poistovećuje sa Umom koji pripada mentalnim nivoima i doživljava mentalni svet. Ovaj Um koji pripada mentalnim nivoima poseduje dva odeljka. U prvom je Um u stanju ispitivanja ili razmišljanja. U ovom stanju Um deluje u vidu misli – uzvišenih misli, banalnih misli; dobrih misli, zlih misli; materijalističkih misli, spiritualnih misli, itd.
U drugom odeljku Um je u stanju impresivnosti i saosećajnosti. U ovom stanju Um se ispoljava u vidu osećanja – osećanja patnje, emocija; osećanja želja, čežnji; osećanja teskobe, odvojenosti itd.
Pošto Um koji pripada mentalnom svetu ima različite dvojne funkcije, neminovno postoje i dve različite vrste iskustava u domenu Uma, odnosno mentalnog sveta.
Tako mentalni svet ima dve sfere – sferu petog nivoa svesti, sferu Misli, i sferu šestog nivoa svesti, sferu Osećanja.
Dakle, svest ljudske duše koja poseduje svest o mentalnom i nalazi se na petom nivou poistovećuje se samo sa prvim odeljkom Uma i svesna je onog stanja Uma u kome on ispituje ili razmišlja. Tako je ova ljudska duša koja je na petom nivou i poseduje svest o mentalnom, tvorac i vladar misli i sposobna je da upravlja samo mislima svih duša koje poseduju svest o grubo i svest o suptilnom. To se često pogrešno tumači kao upravljanje umovima svih duša koje poseduju svest o grubom i suptilnom. (Ona ne vlada čitavim umom nego samo onim stanjem Uma koji funkcioniše u vidu misli.)
Dok je poistovećena sa Umom koji ispituje ili razmišlja, ljudska duša koja poseduje svest o mentalnom i nalazi se na petom nivou svesti samo emituje misli i pri tome se ne poistovećuje sa drugim stanjem Uma, pa zbog toga nije u stanju da ovlada osećanjima, emocijama i željama.
Ipak, daljnjom involucijom svesti, ljudska duša na petom nivou koja poseduje svest o suptilnom stiče svest i o drugom stanju Uma mentalnog sveta na šestom nivou i zato teži da se poistoveti sa tim drugim stanjem Uma – sa Umom koji je impresivan i saosećajan. Tako svest ljudske duše koja poseduje svest o mentalnom involuira u šesti nivo svesti mentalnog sveta.
Ljudska duša na šestom nivou koja poseduje svest o mentalnom doživljava mentalni svet sa potpuno osvešćenim osećanjima i zato nema nikakvih misli, već stvarno oseća da je svesna osećanja viđenja Boga licem u lice, stalno, u svemu i svuda. Ona sve vreme „vidi“ Boga, ali ne može da prepozna sebe u Bogu kao Boga. Zbog toga ona ne može da izmiri svoje osećanje viđenja Boga sa sopstvenom istovetnošću sa Bogom; i zato ona čezne, intuitivno oseća i žudi za sjedinjenjem sa Bogom koga „vidi“ licem u lice. Ovakvo poistovećenje sa drugim stanjem Uma – osećanjem – je preovlađujući aspekt božanske ljubavi koja konačno vodi sjedinjenju sa Bogom.
Peti nivo mentalnog sveta je stanje potpune osvešćenosti misli i stoga dolazi do ovladavanja mislima i njihovim nastajanjem, ali ne i do ovladavanja osećanjima, emocijama, i željama.
Šeti nivo mentalnog sveta je stanje potpune osvešćenosti osećanja i stoga dolazi do ovladavanja emocijama i njihovim nastajanjem, tako da ni jedna jedina misao više ne može da se probije u područje osećanja. Svest šestog nivoa je bez misli i ona upravlja osećanjima onih duša koje poseduju svest o grubom i suptilnom. To se često pogrešno tumači kao ovladavanje srcima svih duša koje imaju svest o grubom i suptilnom. (Duša sa svešću šestog nivoa ne upravlja niti utiče na takozvano srce, već kontroliše i upravlja onim stanjem Uma na mentalnom nivou koji emituje osećanja emocija i želja).
Ljubav prema Bogu i žudnja za sjedinjenjem s Njim ispoljava se na šestom nivou istinski i potpuno; kada se premosti šesti nivo mentalnog sveta, iluzija nestaje i spoznaje se Bog.
Kada duša u ljudskoj formi poseduje svest o mentalnom, ona nije svesna grubog i suptilnog tela; međutim, ona ipak deluje kroz grubo i suptilno telo, ne direktno, već na mentalnom nivou. Otuda, iako ta ljudska duša koja poseduje svest o mentalnom nije svesna grubog i suptilnog sveta, pa stoga ne spoznaje ni grubi, ni suptilni svet, ona može nesvesno da koristi grubo preko različitih aspekata grubog, pa otuda jede, pije, spava, gleda, čuje i oseća kao obično ljudsko biće koje poseduje svest o grubom, mada je sve vreme svesna jedino mentalnog sveta pomoću svog mentalnog čula „viđenja“. Slično tome, ona može nesvesno da koristi suptilno preko različitih grubih aspekata energije u obliku nuklearnih energija itd., dok je sve vreme jedino svesna „viđenja“ pomoću svog mentalnog čula. Ljudska duša koja poseduje svest o mentalnom u mentalnom svetu ima jedno jedino čulo, a to je čulo „viđenja“.
Tako ova ljudska duša koja poseduje svest o mentalno na petom nivou doživljava prvo stanje mentalnog sveta svojim mentalnim telom, odnosno umom i stiče svest prvog stanja Uma. duša je ovde sposobna da upravlja prvim stanjem Uma (to jest, mislima ljudskih duša koje poseduju svest o grubom i suptilnom), ali je sada potpuno nesposobna da izvodi bilo kakva čuda, zato što je potpuno nesvesna beskonačne energije suptilnog sveta i njegovih moći. Međutim, budući da ova ljudska duša koja poseduje svest o menalnom upravlja prvim stanjem Uma svih ljudskih duša koje imaju svest o suptilnom, podsticaj za stvaranjem čuda koji nastaje u ljudskoj duši koja ima svest o suptilnom biva zaustavljen, obuzdan ili onemogućen, saglasno želji i volji uma ljudske duše koja poseduje svest o mentalnom, ima sposobnost da kreira i upravlja mislima drugih umova, stabilna je i više nikada ne može da sklizne na bilo koji niži nivo svesti.
Postepeno, kako svest ljudske duše koja poseduje svest o mentalnom sve više i više involuira, ona počinje da ovladava i drugim stanjem Uma (tj. osećanjem), postaje potpuno svesna uma, odnosno mentalnog tela i na šestom nivou doživljava mentalno telo u celini. To je iskustvo „viđenja“ Boga licem u lice – viđenje Boga svuda i u svemu.
Od prvog do šestog nivoa, involucija svesti je napredovala postepeno, ali sigurno, i pri tome je svest duše imala sve manje i manje iskustava raznolikih i oprečnih impresija koje su bivale sve slabije i slabije. Prema tome, kako je involucija svesti duše napredovala, različite oprečne impresije su se postepeno proređivale i postajale sve slabije, sve dok involuirana svest duše na šestom nivou nije postala potpuno svesna mentalnog tela i u potpunosti doživela mentalni svet praktično bez impresija, izuzev poslednjih slabih tragova preostalih oprečnih impresija. Drugim rečima, involuirana svest se potpuno poistovećuje sa Umom, a duša teži da spozna da ona jeste Um; i ta duša, kao Um, doživljava poslednju i potpunu impresiju da „vidi“ Boga licem u lice, u svemu ali ne može da vidi sebe u Bogu.
Ova ljudska duša na šestom nivou koja poseduje svest o mentalnom i koja je gotovo bez impresija i svesna samo uma, suočava se sada sa Bogom licem u lice i vidi Boga u svemu, ali ne vidi sebe u Bogu zato što, budući da je još uvek svesna uma, smatra da je ona Um. Ova ljudska duša koja poseduje svest o mentalnom spaja se sa umom i ima svest o sebi kao Umu i još uvek doživljava sebe kao nešto različito od Boga. Ova ljudska duša na šestom nivou koja poseduje svest o mentalnom zapravo „vidi“ Boga licem u lice mnogo jasnije i intenzivnije nego što ljudska duša koja poseduje svest o grubom i suptilnom vidi objekte grubog ili suptilnog sveta.
Na ovom stupnju, svest duše koja je proživela različite, bezbrojne i oprečne impresije sada proživljava poslednje tragove dvojnih impresija suprotnosti. Ova ljudska duša na šestom nivou koja poseduje svest o mentalnom još uvek je svesna dualnosti budući da se poistovećuje sa umom i odvaja sebe od Boga.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Sedmi nivo Ovo iskustvo dualnosti traje sve dok krajnja involucija svesti ljudske duše koja poseduje svest o mentalnom ne dovede dušu do odvajanja od uma (svest uma je konkretizovala Boga) i ne primora dušu da se spoji sa sopstvenim Jastvom – Dušom ili Atmom.
I tako se sada kaže da svest duše najzad doživljava svest sedmog nivoa. Na sedmom nivou ljudska duša koja poseduje svest o Jastvu svesna je sebe kao Boga i doživljava beskonačnu moć, beskonačno znanje i beskonačno blaženstvo.
Gotovo je nemoguće da ljudska duša koja poseduje svest o mentalnom sama svojim sopstvenim naporima pređe šesti nivo i doživi sedmi nivo. Na ovom stupnju apsolutno je neophodna milost Savršenog Učitelja koja pomaže ljudskoj duši koja poseduje svest o mentalnom da se odvoji od svesti uma i koja joj omogućava da ostvari jedinstvo sa beskonačnim stanjem, svesno doživi beskonačno blaženstvo i spozna da je ona (atma) bila večno u blaženstvu.
Tako je sada duša sedmog nivoa koja poseduje svest o Jastvu potpuno svesna Jastva kao beskonačnog i večnog; ona je sada takođe svesna Izvora energije i uma koji nisu bili ništa drugo do senke-aspekti njene sopstvene beskonačne moći i beskonačnog znanja.
Ova ljudska duša koja poseduje svest o Jastvu i koja je sada Samorealizovana, ili realizovana u Bogu, ne samo da doživljava beskonačnu moć, znanje i blaženstvo, već istovremeno njima i zrači. Ponekad, u određenim slučajevima, takva ljudska duša koja poseduje svest o Jastvu direktno i svesno koristi tu beskonačnu moć, znanje i blaženstvo za oslobađanje drugih duša od njihovih impresija i spoja sa grubim, suptilnim i mentalnim formama i svetovima.
Na svom mukotrpnom putu da stekne svest o Jastvu svaka pojedinačna, večna atma (duša), nesvesna svog beskonačnog stanja u Paramatmi, nagomilavala je i proživljavala brojne različite impresije i sve vreme se spajala sa konačnim i prolaznim postojanjima, razvijajući grubi, suptilni i mentalni svet sve dok je evoluirala gruba svest grubog sveta i dok je involuirala svest suptilnih i mentalnih nivoa suptilnih i mentalnih svetova.
Involucija svesti atme (duše) koja je kulminirala milošću Savršenog Učitelja, dovela je atmu do Samospoznaje o svom beskonačnom stanju u paramatmi.
Prema tome, kada je svest atme zadobila svest o Jastvu i doživela beskonačnu moć, znanje i blaženstvo, atma je spoznala da postoji večno; da kroz sve napore kroz koje je prošla da bi stekla svest o sopstvenom Jastvu, sve impresije, iskustva i spajanja sa grubim, suptilnim i mentalnim telima i svetovima nisu bili ništa drugo do ništavni snovi; i da su poistovećivanja sa grubim telima, stvorenjima i ljudskim bićima, i sva iskustva tri sveta i šest nivoa sa svim njihovim pratećim obeležjima mogla relativno da postoje i opstaju sve dotle dok je svest atme bila nezrela. Zrelost je stečena tek na sedmom nivou sa potpunom involucijom svesti. To je dovela atmu do spoznaje Jastva, odnosno, omogućilo je atmi da u potpunosti postane svesna Bogoostvarenja. Drugim rečima, atma je svesno ostvarila svoje beskonačno stanje u Paramatmi.
Samo nakon konačnog ukidanja uma i kidanja zastora mentalnih impresija, svest može da funkcioniše potpuno oslobođena svih okova impresija. To podrazumeva skok preko dubokog ponora koji razdvaja šesti nivo od sedmog. Sedmi nivo je prebivalište Najvišeg od Uzvišenih, u kome nema oblika. Najviši, odnosno beskonačni Bog kao Istina, može se spoznati jedino transcendiranjem čitavog carstva imaginacije. Jedino na ovom sedmom nivou duša zadovoljava prvobitni poriv za samospoznajom doživljavajući da je njeno Jastvo identično sa nepromenljivim, večnim, nedeljivim i neuobličenim Najvišim Jastvom, beskonačnim znanjem, beskonačnom stvarnošću (Istinom), beskonačnom moći i beskonačnim blaženstvom.
Pozdrav svima, evo i ja bih želeo da doprinesem ovoj temi pa sve one koje interesuje Meher Baba, ako još uvek ne znaju, obaveštavam da sam pre dve godine pokrenuo sajt o Meher Babi na koji sam postavio u celini skoro sve do sada prevedene knjige dok su samo par njih stavljene u šrokim izvodima (više poglavlja pa do 80%). Među njima je i jedan broj još uvek ne objavljenih prevoda knjiga. Uz to ima i veliki broj prevedenih filmova datih u celini kao i drugog materijala, fotografija, slika itd. Sajt će i nadalje biti dopunjavan novim materijalnom. Osim toga na njemu ima i link za download materijala sa koga se može skinuti još veći broj prevedenih filmova i nekih još uvek ne prevedenih kao i knjige, tekstovi i časopisi na engleskom a takođe i audio knjige na engleskom, pozorišne predstave, muzika, slike, skrin sejveri itd. Između ostalog je postavljen i dvojezični tekst Bog Govori. Za sada ovoliko, sve vas pozdravljam Vladan Ovde vam dajem oba linka: http://www.meherbabasrbija.info http://www.4shared.com/account/dir/rPMeal-U/_online.html?&rnd=81
Pridružen/a: čet dec 24, 2009 1:42 am Postovi: 365
Je li tko još upoznat s Meher Babom?
Ja se tek sad upoznajem i ne znam što da mislim.
Neke stvari su divne (npr. objašnjenja o nužnosti patnje za duhovni napredak). Neke su divne ali ostaju u sferi spekulacije (npr. reinkarnacija i sanskare). Neke zvuče nevjerojatno (56 ostvarenih duša, 5 savršenih majstora). Neke zvuče blesavo (duhovi, "ovaj mrav će biti čovjek u sljedećem životu" itd.).
Nije se osobito pohvalno izrazio o Krishnamurtiju, ali jest o Ramani Maharshiju i Ramakrishni. Gurdjieffa, koliko znam, nije ni spomenuo. Osha također.
_________________ Svo naše znanje, koje je tek informacija, može biti vrijedno ili bezvrijedno. Upijajući ga poput spužve, možemo ga lako ponavljati i pričati o njemu logično i uvjerljivo, bez da razumijemo išta o njemu.
Koliko ja znam on se pozitivno izrazio o Krišnamurtiju i ostvarili su neku vrstu kontakta da li preko nekoga ili telegramom nisam siguran.
Po informacijama koje sam dobio od bliskih Babinih sledbenika, Mandalija, tom prilikom ga je Krišnamurti upitao na kome je on, Krišnamurti, nivou i dobio je odgovor da je na petom nivou. Meher Baba mu je nadalje rekao da ako ostane tu i provede ostatak života sa njim da će doseći 6 nivo. Na šta je Krišnamurti odgovorio da sada nema snage za to.
A ovo su dva zapisa is knjige Lord Meher: Max Wardall, who had formerly been associated with the Theosophists and had traveled throughout India with Krishnamurti, Annie Besant and Charles Leadbeater, asked Baba about Krishnamurti. Baba commented, "He is not as advanced as some think. He does good and will come to me one day. I will help him advance on the path." Meher Baba once related: "Krishnamurti possesses great possibilities within himself. He is on the right path, but he will not fulfill himself or become truly great as long as he does not come to visit me." However, the meeting never took place.
Oshoa je spomenuo i Osho je bar jednom bio u poseti kod Meher Babe i primio je od njega daršan.
Što se tiče Gurđijeva znam da ga je spomenuo. Za njega rekao da je na 4 nivou.
Pomenuo je recimo više puta i Gandija a i sreli su se 1931 godina na brodu Rajputana i Gandi ga je posetio u kabini i proveo neko vreme sa Babom. Tom prilikom mu je Baba dao da pročita nekih tridesetak stranica iz dosad ne pronađene knjige koju je Meher Baba rukom napisao 1925-26 godine "Knjiga" (The Book - koju niko drugi nije imao prilike da vidi i pročita).
Znam i za posete Ananda Mai Ma i Kirpal Singha, više puta, a sreo se i sa Shiwanandom (u Rišikešu u njegovom ašramu).
Što se tiče "Neke zvuče blesavo (duhovi, "ovaj mrav će biti čovjek u sljedećem životu" itd.)." Duhovi su duše ljudi koji se nisu inkarnirali momentalno posle napuštanja prethodnog tela, obično samoubice i slično. To za mrave moram priznati da prvi put čujem. Znam da je to rekao za jednog psa, Mastan, ali su to izuzeci koji mogu da se dogode i događaju se ali iznimno retko - po Meher Babi.
Eto to su neke interesantne informacije koje ja imam, nešto iz knjiga a nešto iz razgovora sa ljudima koji su proveli ceo život sa Meher Babom.
Pridružen/a: čet dec 24, 2009 1:42 am Postovi: 365
vlandric je napisao/la:
Pozdrav, evo prvo par odgovora.
Pozdrav!
To je to na što sam mislio o Krishnamurtiju. Meni se nije činilo osobito zagovarački, zato se onako izrazih.
Što se tiče opaske o mravu, dao sam si truda i našao vjerojatni izvor moje opaske.
Citat:
One day Baba was sitting with a group around him, when a black ant crawled onto his hand, and then onto the sleeve of his white sadra. Everyone sitting nearby noticed the ant, and Eruch got up to flick it off, but Baba stopped him. Pausing, he gestured, 'This ant will take human birth.'
Može informacija gdje je spomenuo Gurđijeva i Osha? Prvi put čujem.
_________________ Svo naše znanje, koje je tek informacija, može biti vrijedno ili bezvrijedno. Upijajući ga poput spužve, možemo ga lako ponavljati i pričati o njemu logično i uvjerljivo, bez da razumijemo išta o njemu.
Prijava
FAQ
Pretraživač
