Iz tvoje rečenice ( vjerovatno "greška" usljed djeovanja suštine ( pročitati gnostiku )) se lako da vidjeti da je i ta "druga strana" koju Ajk preporučuje takođe -propast .

Što će reći, hehe...ima različitih "drugih strana" legolas.
Evo jedna druga strana koja se često izbjegava:

okretanje ka sebi i rad na sebi.

Evo i cener (deset) mantri koji mogu da pripomognu u uočavanu ovog problema

1. Spoznaj sebe
2. Spoznaj sebe
3. Spoznaj sebe
4. Spoznaj sebe
5. Spoznaj sebe
6. Spoznaj sebe
7. Spoznaj sebe
8. Spoznaj sebe
9. Spoznaj sebe
10.Spoznaj sebe

Uz rad na sebi- koliko je god čovjeku moguće u datim okolnostima, uz konstantno suočavanje sa svojim muljem, uz svu tu unutrašnju borbu i pritiske spolja - uz sve to, valja i pomogati ljudima da se probude. No to se čini tek ako ostane snage te ako se ima svijesti u tom trenutku kao i recimo talenta u buđenju drugih. Ako nema rada na sebi, nego samo plemenita težnja da se drugima pomogne - neće valjati. Montak je to lijepo objasnio na Q&A ...evo ako znaš engleski pogledaj Montakov odgovor na prvo pitanje:

http://montalk.net/about/143/e-mail-qa

Traktore vidiš ima ti i ta mjesta ali trenutno u matriksu nemamo baš puno šanse jer svi rade protiv nas i mi i oni. Poanta je u tome da ta očekivana promjena u svijesti ili buđenj, prelazak u 4d ili kako je god nazoveš neće sama od sebe doći pa tako mi možemo pričati i naklapati koliko želimo. Ako i dođe sama kao neki val svijesti iz svemira onda tu neznam ništa što bi moglo da se desi. To mi je nepoznato kao i većini. Ako je istina da ćemo svojim pozitivno usmjerenim mislima pomoći da se čovječanstvo budi onda nas je malo i mislim da je to dugotrajan proces. Tko zna što nas čeka no da bi pozitiva prevagnula trebamo da upoznamo druge ljude sa tim jer ovako smo kap u moru i nemamo utjecaj. Možda se varam ali eto tako mi je gledište sadašnjeg trena.

Ali opet svi smo mi te stvari naučili od nekih ljudi koji su hodali po svijetu, vršili predavanja, pravili filmove i knjige, ili nekako drugačije utjecali na nas. Zamislite da nije bilo njih gdje bismo sad bili. Oni su to uradili za nas a na nama je da dalje odrađujemo posao.

I mislim da i drugi imaju prava na ove informacije koje su im u većini slučajeva nedostupne

malo mlataram ali skužajte me, izletilo mi

Ne slazem se da svi oko nas rade protiv nas. Svako je kreator svoje realnosti, a svi oko tebe su samo tvoje ogledalo. Bas su zato tu, da ti pokazu tvoj odraz.

malo mlataram ali skužajte me, izletilo mi

Tog jutra, ubrzo posle izlaska sunca, galeb Džonatan Livingston prohuja posred Jutarnjeg jata brzinom od trista sedamdeset kilometara na sat, zatvorenih očiju, a vetar mu je žestoko fijukao u perje. Galeb sreće mu se ovaj put nasmešio - niko nije stradao.
Kad je ponovo uperio kljun prema nebu, još je jurio brzinom od dvesta osamdeset kilometara. Pošto je smanjio brzinu na četrdeset i najzad ispružio krila, brodić što se nalazio hiljadu dvesta metara ispod njega bio je kao tačkica na moru.
Likovao je. Krajnja moguća brzina! Galeb koji leti trista dvadeset šest kilometara na sat! Bio je to rekord, jedinstven, veliki trenutak u istoriji jata, trenutak koji označava početak novog razdoblja u Džonatanovom životu. Leteći prema svom usamljenom vežbalištu, savi krila, spreman za novi spust s visine od dve hiljade četiri stotine metara, i odluči da danas savlada skretanje.
Pomakom samo jednog perca sa vrha krila dva-tri santimetra u stranu, može se postići, shvati, glatko i široko skretanje pri vratolomnoj brzini. Međutim, pre toga je naučio, ako pri toj brzini pomakne više od jednog perca, zavrteće se poput puščanog taneta... i tako je Džonatan postao prvi galeb koji izvodi akrobatske letove.
Tog dana nije gubio vreme na razgovore s drugim galebovima - leteo je sve do sumraka. Otkrio je petlju, polagani valjak, leđni kovitlac i letenje na nož.
Kad se Džonatan pridružio jatu na obali, već se bila spustila noć. Bio je umoran i vrtelo mu se u glavi. Ipak je u svojoj ushićenosti izveo pri sletanju petlju, a trenutak pre nego što je dodirnuo tlo, valjak na razdele. "Kad saznaju", pomisli "za moj rekord, poludeće od sreće. Koliko je sad život bogatiji! To je smisao života, a ne ono sumorno vucaranje do ribarskih čamaca i nazad! Možemo se izdići iz neznanja, možemo postati vešta, pametna i savršena bića. Možemo biti slobodni! Možemo naučiti leteti!"
Godine što su bile pred njim obećavale su sreću i zadovoljstvo.
Kada je sleteo na obalu, ugleda zbor galebova i učini mu se da su sakupljeni već duže vreme. Zapravo su ga čekali.
- Galebe Džonatane Livingstone! Stani u sredinu! - Reči Starešine zazvučale su izrazito svečano. Stajati u sredini značilo je ili veliku sramotu ili veliku čast. Na taj se način iskazivala čast vođama galebova. "Naravno", pomisli, "Jutarnje jato videlo je moj rekord. Ali ja ne želim počasti. Ne želim postati vođa. Samo želim podeliti s njima svoje otkriće i upozoriti ih na nove mogućnosti za sve nas". Stupio je napred.
- Džonatane Livingstone - oslovi ga starešina - stani u sredinu - na svoju sramotu, tako da te sva braća galebovi vide!
Kao da ga je neko tresnuo daskom po glavi. Kolena su mu zaklecala, perje mu se obesilo, a u ušima mu je šumelo. "Zar ja da stojim u sredini na svoju sramotu? Nemoguće! A moj rekord? Oni to ne razumeju! To je zabuna, pogreška!"
- ...zbog svoje nepromišljene neodgovornosti - ozbiljni je glas odjekivao - zbog povrede dostojanstva i tradicije galebova...
Biti pozvan u sredinu zbog nekog sramnog čina značilo je biti odbačen iz društva galebova, prepušten samotničkom životu na Dalekim Hridima.
- …Jednog ćeš dana, Džonatane Livingstone, shvatiti da se neodgovornost ne isplati. Život je neizvestan, i nepoznat, a mi smo stvoreni samo da jedemo i da opstanemo što duže možemo.
Galeb se nikad ne suprotstavlja zboru jata, ali Džonatan ipak digne glas:
- Neodgovornost? Braćo! - uzvikne. - Ko je odgovorniji od galeba koji pronađe i sledi smisao i viši cilj života? Hiljadu godina mučimo se da dođemo do ribljih glava, a sad imamo razloga da živimo - da učimo, da otkrivamo i postanemo slobodni! Dajte mi priliku, dopustite mi da vam pokažem šta sam naučio...
Jato je stajalo nepomično, kao ukopano.
- Bratstvo je razvrgnuto - povikaše galebovi u jedan glas i jednodušno se oglušiše i okrenuše mu leđa.


Ostatak života Džonatan je proveo u samoći, ali je odleteo još mnogo dalje od Dalekih Hridi. Nije ga toliko bolela samoća koliko saznanje da njegova braća nisu htela poverovati u uzvišenost letenja; nisu hteli da otvore oči i vide.
Svakim je danom učio sve više. Naučio je da ponirući punom brzinom može dohvatiti vrlo retku i ukusnu ribu što se kreće u jatu tri metra ispod površine okeana - više mu nisu bile potrebni ribarski brodići ni ustajali hleb da bi preživeo. Naučio je da spava u vazduhu za vreme dugih noćnih letova, koristeći se vetrom što je dolazio s kopna i prelazeći tako po dvesta kilometara od zalaska do izlaska sunca. Vladajući savršeno samim sobom, leteo je kroz guste morske magle i penjao se iznad njih, do blistavog vedrog neba... dok su drugi galebovi stajali na zemlji i znali jedino za sumaglicu i kišu. Naučio je da se služi vetrovima u visinama da odleti duboko u unutrašnjost i onde se pogosti ukusnim kukcima.
Sve što je nekad želeo jatu, sad je činio sam za sebe; naučio je leteti i nije mu bilo žao cene koju je platio. Džonatan je otkrio da su dosada, strah i gnev glavni razlozi zbog kojih galebovi žive kratko, a budući da se svega toga oslobodio, poživeo je zaista dugo i lepo.
Stigli su uveče i ugledali Džonatana kako spokojno klizi po svom voljenom nebu. Dva galeba što su se pojavila tik uz njega bili su čisti poput zvezdanog sjaja zračeći blagošću i prijateljstvom u tamnim noćnim visinama. Ali najlepše od svega bio je njihov let, veština s kojom su vrhove svojih krila držali na određenom i stalnom razmaku od njegovih.
Bez reči, Džonatan ih podvrgne ispitu koji još nijedan galeb nije bio položio. Iskrivi krila i uspori let tako da se jedva micao u vazduhu. Dve blistave ptice uspore istovremeno let, bez po muke, ne udaljavajući se od njega. Umele su da lete sporo.
Zatim on presavije krila, obrne se i zaroni u dubinu brzinom od trista pedeset kilometara na sat. Oni se strmoglave s njim u besprekornoj formaciji.
Najzad se on istom brzinom izvi i polete gore izvodeći kosi polagani valjak. Oni su leteli uz njega smeškajući se.
On nastavi leteti u horizontali a posle nekoliko trenutaka zausti:
- Dobro - reče. Ko ste vi?
- Mi smo iz tvog jata, Džonatane. Mi smo tvoja braća. - Reči su zvučale snažno i mirno. - Došli smo da te povedemo još više, da te odvedemo kući.
- Nemam ja kuće. Nemam ni jata. Ja sam prognanik. I ja svoje ostarelo telo ne mogu podići još više od stotinu metara.
- Mozeš, Džonatane, možeš. To si naučio. Završio si jednu školu, i sad je vreme da stupiš u drugu.
Džonatanu se učiini da je taj trenutak pun razumevanja i svetlosti nosio u sebi celog života. Imaju pravo. On zna leteti, više, došao je trenutak da pođe kući.
Još jednom obuhvati pogledom nebo, ono prekrasno, srebrnasto prostranstvo gde je naučio tako mnogo.
- Spreman sam - reče na kraju.
I Džonatan Livingston, sa dva galeba sjajna kao zvezde, uzdigne se i nestane u sasvim tamnom nebu.

E sad tu na pozitivi postoji više strana i više putova:

Imaju oni koji bi poduzimali nešto, borili se u matriksu a imaju oni produhovljeni koji nebi ništa poduzimali pa čak nebi ni druge budili već bi samo čekali i sebe upoznavali.

Ima još strana ali ne pada mi na pamet, sad koja je prava to neznam.

Icke kaže da on ne meditira dok neki drugi se kletu da je meditacija jedini izlaz, komu vjerovati.
No malo mi je i smiješno kad produhovljeni pokušavaju da saznaju kako je to u 4D a ne mogu to postići u Matrici.

U priči o galebu je lijepo objašnjeno "na koji način osvijestiti javnost i posljedice toga" tj. kad dolazi do tog trenutka da se znanje može prenositi dalje.
Da bi se došlo do tog cilja valja raditi, raditi, raditi... na unapređenju letenja ...što će reći: praksa je bitna a ne riječi

i to praksa u tišini, što nam prenosi hev'n svojim iskustvom...

Mediji su pomalo načeti, i laž koja se servira postaje polulaž, poluistina, djelimična laž, ili istina koja više nije 100% aktualna. I ovo je pokazatelj da su tvorci laži svjesni da im krupne i 100%tne laži više ne prolaze tako lako. Svaki lažac kad bude uhvaćen, kasnije koristi sve perfidnije i lukavije načine obmane. Zato na našem forumu imamo jaku raspravu je li slučaj Wikileaks stvarno hrabro djelo nekoliko pojedinaca ili je u pitanju igra velikih majstora prevare.
I sve je više izvora koji načimaju i otkidaju komad po komad istine, ma kako ona bila skrivena, prekrivena, čudna, ...

Svaka čast za ovu temu, izvrsna je. Legolase

...
I mislim da i drugi imaju prava na ove informacije koje su im u većini slučajeva nedostupne a isto sam siguran da ima još dobrog potencijala među ljudima.