Pa ovakve "mudrosti" što si naveo se tamo masovno dijele u cilju ispiranja mozgova mediokriteta.

Vibracija, koju stalno stvarate i sirite, odredjuje kako ce se suprotni pol ponasati prema vama.

Nema smisla okrivljivati druge, sto vas gaze. Niko ne gazi lava, nego mrava.

Da ste lav, niko vas ne bi gazio.

Dragi Blagoje, ono što sam rekao je uopšteno, globalna situacija u zemljama bivše Juge sa naglaskom na Beograd jer u njemu živim. Sada sam stariji od trideset ali ranije je sve bilo drugačije, veze se teško stvaraju, otudjenost i nepoverenje medju opolovima su ogromni. Samim tim prilaženje je slabije jer smo valjda jedni drugima u momentu razgovora odbojni na momente; Traže se mane, zahtevi su preogromni, čak sam doživljavao da dobijem pitanja tipa "Imaš li kola?" ""Da li imaš stan?" i sl.
-Odnosi su krajnje lažni, prazni i površni. Vi možete da sednete i razgovarate ali neumitno se brdo problema i ličnih nezadovoljstava provlači tokom razgovora osim ako ste na alkoholu gde onda razgovor bude mnogo opušteniji. Devojkama je teško prići jer su odbijajuće, suzdržane od opuštene konverzacije, strah ih je pa proučavaju udvarače, analiziraju, promišljene su, manje ženstvene.
Možeš da dubiš na glavi, spontan si, pokrećeš vesele teme ali iskrenosti nema.
Samo ko koga zajebe, uspe da "smuva".

Dok "masaža" za galantnu gospodu cveta-normalni odnosi su otišli dodjavola. Tuga..

Oh da, ono što sam takodje hteo da kažem je da recimo mene lično nervira loš-preloš feedback devojaka. Ne znaš dokle ste stigli, šalje duple poruke, igra igrice. Mnogi odustaju, oni uporniji valjda nešto urade ali ono što nedostaje je spontanost, relaksiranost u komunikaciji..Postoji mnogo ali mnogo predrasuda, predubedjenja...

Znam da bi mi mnogi našli 300 mana, znam, niko nije savršen, ja prosto uživam da ih tretiram na lep način ali ih to redovno odbija. Igrice prosto ne umem da igram. Nisam bolesno iskren, svestan sam da mora da postoje čari tokom udvaranja.. Ono što je zaista preteško je to što devojke bleje same po klubovima, kafićima, raznim mestima-potpuno delujući nezainteresovano. Prilazimo, dodjem sa drugom, one se keze pa okrenu jedna drugoj. Njihova odbijanja su neverovatno ledena. Pretpostavljam da se radi o visokim zahtevima.
Starije kao da su u zemlju propale, ili slabo izlaze ili uopšte. Generalno, muško-ženski odnosi su u zadnje vreme veoma, veoma konfuzni. Možete me optužiti da imam loše prilaze, da mi je priča loša ali prosto-nešto ne štima, kao da smo u nekom ratu.

Na kraju, tražio sam neki tekst o tome, o odnosima medju polovima, kako je sve krenulo.. Možda je nešto metafizički, neka zavera u smislu feminizacije muškaraca i programiranje žena da imaju velike zahteve, strahove...Feministički pokredi, "Seks i Grad", serije u kojima svaka želi da bude bogata poput protagonistkinje...

Ne mozes privuci sebi, ono sto ne isijavas.

Ovde sam da bih pročitao mišljenja o muško-ženskoj problematici, ne da bi tražio "Kako smuvati ribu" savete. Dakle, ajmo da razgovaramo normalno, ne kao da smo mudraci iz Antoni De Melovih knjiga koji meditiraju na vrhu planine i kod kojih po savet dolaze obični smrtnici iz okolnih sela.
Interesuje me šta mislite da se dešava u odnosima izmedju žena i muškaraca a kao primer sam naveo neka moja i iskustva drugara. Ne radi se o meni, o Peri Miki Lazi. Radi se o vrlo ozbiljnom problemu koji se dešava u zadnje vreme: agresivnost u odnosima i nepoverenje oba pola jednih prema drugima u vezama, tokom udvaranja i sl.
Da li si primetio po klubovima, kafićima, gde god:
Žene sede same na jednoj-muškarci na drugoj strani(+-).
Dakle, ne pričam gluposti, nešto se u svima dešava, interesuje me sa čime je povezano, da li se menjamo, ima li to veze sa tzv. "Val-om", energijom, harpom, nekim programiranjem, bedom, ...
Prosto ovo ima veze sa nečim dubljim, nešto se definitivno dešava.

,

Meni ovo izgleda smesno sto ti pises, a ne kao ozbiljan problem.
Ali nikako ne bi priznao da ima ikakve veze sa tobom samim, nego harp, programi, val...***-palac.
Nije samo De Melo pisao o tome. Pisao je i Osho. Procitaj i njega posto ti drugi, sa kojima mozes komunicirati i misle drugacije, deluju nekredibilni.
Ocigledno da ti to tako dozivljavas, zbog nekih unutrasnjih stanja, jer ja ne dozivljavam tako, niti imam ikakvih problema, koje ti ovde navodis. Ja ne vidim nikakav ozbiljanproblem.

Ovo bi bila jedna od onih "tautoloških" tema gdje se može razglabati u nedogled i nedoći ni do kakvog zaključka a svodi se na raspravu o samo jednom aspektu života u ludnici a da se pri tome druge devijacije ne uzimaju u obzir. A ludnica je ludnica, lažna realnost je lažna realnost, lažne ličnosti su lažne ličnosti. Dakle, zašto dolazi do sve većeg jaza između lažnih ličnosti muškaraca i lažnih ličnosti žena? S gnostičkog stanovišta, ne možeš zamjeriti ni ludoj ženi ni ludom muškarcu a nema mnogo svrhe ni interpretirati njihovo ponašanje.

U jednoj normalnoj realnosti, žena je trebala da simboliše zemlju, žensku kreativnu energiju dok je muškarac trebao da simboliše sunce i oni su trebali da ispunjavaju svoju kosmičku ulogu egzistirajući u jednoj međusobnoj ravnoteži. Kada su određene sile odlučile da preuzmu kontrolu nad ovom planetom, prvo što su morali uraditi, to je bilo da nas izbace iz ravnoteže tako da zatome žensku kreativnu energiju, odnosno, da je izvitopere koliko god je to moguće. To su i učinili. Napravili su "jaz", napravili su "polarizaciju" a čine to i učvršćavaju svakodnevno. Sada možemo samo posmatrati rezultate tog zahvata ukoliko smo nekim slučajem uspjeli zadržati neki minimum razboritosti.

Kako je jedna normalna realnost pretvorena u ludnicu, to je posebna priča. U današnjim vremenima, učvršćivanje programa i razdora između muškaraca i žena obavlja se i preko medija, mada je to samo jedan od načina. (Ženska kreativna energija je prvo bila izvitoperena instaliranjem mjeseca u specifičnu orbitu oko zemlje što je onda dovelo i do promjene dužine ženskog menstrualnog ciklusa, kasnije su došle religije itd.)

Što se medija tiče, sasvim lako je vidjeti da je stvar ista ako bilo koju seriju ili film uzmemo u obzir. Na primjer, serija Desperate Housewives. Tu se prikazuje život nekoliko "domaćica" raznih mentalnih profila a ne nudi se nijedna koja bi se mogla smatrati jednim normalnim ženskim ljudskim bićem. Manipulativni fol je u tome što se zna da gledaoci/ličnosti imaju tendenciju da se identifikuju s određenim vanjskim sadržajem i da ga usvoje. (Istovremeno, nisu svjesni svog istinskog sadržaja kojeg imaju u sebi.) Tako se žene koje gledaju tu seriju identifikuju s nekim vanjskim ženskim likom koji je tamo predstavljen ovako ili onako a muškarci sa muškim. U suštini, ono što im se nudi za identifikaciju i oponašanje, to su lažnjaci, vještačke ili izmišljene ličnosti. Istovremeno, ne daje im se neki model ličnosti koji bi bio normalan, pa da se s njim identifikuju. Dakle, stvar je slična kao u supermarketu, možeš da biraš između onoga što ti je ponuđeno. Čovjek, stavljen u takvu situaciju ima tendenciju da misli da je to sve i da nema više.

Dakle, nas se navodi na to da se možemo poistovjećivati sa svim i svačim, osim sa sobom tj. svojom suštinom/dušom ili kako god to da nazovemo?! Model uspješnog muškarca ili žene kojeg kontrolni sistem nameće, većini muškaraca i žena nije lako ostvariti, te ih to onda dovodi do stanja frustracije.

U situaciji koja trenutno vlada u ludnici, ljudsko biće poistovijećeno sa svojim tijelom i ličnošću, instiktivno ide ka održavanju svoje egzistencije, izbjegavanju patnje/bola i doživljavanju tjelesnog užitka. Ovdje su naravno postavljeni i određeni trendovi (ličnosti vole da prate trendove) kao i modeli "uspješnog čovjeka". Tako, u dosta slučajeva, žena koja želi da zadovolji norme koje su postavljene od strane kontrolnog sistema, pokušava da glumi muškarca (pa se onda pretvori u nešto što nije ni muško ni žensko) ili da nađe muškarca koji joj može obezbijediti kvalitetnu egzistenciju. Tako ona gubi svoju suštinu, integritet i vezu sa ženskom kreativnom energijom.

Što se balkanskog područja tiče, u uslovima ekonomske krize koja je nastala nakon raspada Jugoslavije, većina "normalnih" muškaraca nije u stanju obezbijediti jednu kvalitetnu životnu egzistenciju. U takvim situacijama, najbolje se snalaze psihopate koji su opet majstori za manipulaciju žena. Tako oni počinju da dominiraju kao novopečeni bogataši ili uspješni biznismeni te postaju model za druge što nadalje pogoršava situaciju. Kod "normalnih" ljudi onda, pored frustracije, dolazi i do jedne kognitivne disonance. Oni gube samopouzdanje jer ne uspijevaju da ostvare zadane norme "uspješnosti" a takođe dolazi i do razdora između njihovih duboko ukorijenjenih vjerovanja i vanjske realnosti koja je u suprotnosti s njima.

U zapadnim zemljama situacija nije suštinski bolja s tim što je problem ostvarivanja egzistencije "živih mrtvaca" nešto blaži. Kuća, stan, auto i novac za normalne životne potrebe ne predstavljaju neki veliki luksuz. Brakovi liče više na institucije a vjenčanje na sklapanje poslovnog ugovora između dva partnera. U većini slučajeva, muž-mrtvac i žena-mrtvac (u gnostičkom smislu) imaju i zasebne bankovne račune i striktno se zna ko podmiruje koje račune i potrebe. U nekim slučajevima ima i tzv. "matriks-ljubavi" tj. bar neko vrijeme ili ponekad. (Naravno - "Conditions apply"). Inače, robotika caruje.

I na kraju, naravno, ima i dobrih vijesti. Jedan normalan odnos između muškaraca i žena jeste moguće uspostaviti. Jedini uslov za to je da muškarac i žena postanu - normalna ljudska bića. Tada bi se i ova realnost u kojoj živimo, napokon - normalizirala.


...

Pa jel to onda ispade da, ako neko nema problema sa zenama, nema tu razboritost da vidi kako drugi imaju problema i ne zele pogledati gde je problem u njima samima?



Isto tako ti isti sadrzaji mogu da pokrenu i neka razmisljanja, koja ce dovesti do oslobadjanja od tih istih programa, koji se serviraju. Ne mora da znaci da ce svi usvojiti sve sto im se "plasira".



Besmisleno je bilo koji deo sveta izdvajati po pitanju ovoga. Sponzora i sponzorusa je uvek bilo, samo su nekada sponzori imali volove, a sada dzipove.
A problem "normalnih" je sto imaju pogresne :norme:, a ne sto ne mogu da ih ispune. Pogresno je sto uopste materijalne norme prihvataju kao svoje ciljeve.

Ako posmatramo programiranje putem televizije kao izolovani uzrok problema onda je to tako. U stvari, gledajući to 9000 će biti dodatno programirano a možda se troje iskreno zapitati ... ma daj bre, jesu li svi ovi ludi il samo ja?! Pogotovo imajući u vidu subliminalne poruke koje se ljudima usecaju direktno u mozak/podsvest, koje se nalaze na malte ne svemu sa čime dolazimo u kontakt.


Reći da zbog tih troje treba praviti takve programe, i da je to proces odvajanja "žita od kukolja" je proizvod jednog drugog problema, koji je nažalost toliko širok da će retko ko uopšte pogledati u tom pravcu, a kamoli ozbiljnije zamisliti nad njime (ako nekim čudom uopšte primeti da postoji neki problem!!!) - pogotovo usled kontaminirane duhovnosti ubačene u ljude na način na koji i svaki drugi program, koja pojačava psihopatske paradigme istovremeno ih i opravdavajući. Ali naravno, ni tu krivca nema ... Bolesni, poremećeni ljudi nisu krivi za svoju bolest, niti je sama bolest kriva za to što je takva kakva jeste.


Caka je u tome što većina tih ljudi koji se "programiraju" na taj način i koji "uzrok problema" imaju "u sebi" - su prethodno programirani skroz drugim stvarima, kondicionirani od detinjstva da prihvate takav modus operandi kao nešto normalno, pa tako za njih to bude nešto sasvim ok. Drugim rečima, dragi Sportisto - sam uzrok "problema u njima" jeste određena vrsta veoma kompleksnog i suptilnog "programa" instaliranog u njih spolja. Jednostavno, svi su od malih nogu bombardovani sa svih strana, i bukvalno opsedani dok ludilo ne usvoje kao normalno.

I jako, jako retki su slučajevi koji su tu paradigmu zaista izabrali sopstvenom voljom. Tako da iako je izjava kako je "problem u njima" istinita - šta je uzrok tog problema?

Oni sami, jer bombardovanju, mentalnom, duhovnom, emotivnom i duševnom kondicioniranju nisu mogli da se odupru - u datom momentu nisu bili jači, nisu programere uhvatili na delu?

Da li su ludaci krivi za uzrok sopstvenog ludila?



A uzrok toga, naravno, nećemo preispitati ... Jer očigledno - tako je oduvek bilo!!!

Kada vec neko dodje do toga da je problem u njemu, znaci da je na njemu da proba da ga otkloni, a ne da slavi sto je pronasao krivca van sebe. Samim tim, kada pronadje gde je problem, znaci da je poceo da razmislja. Ako ga je neko programirao, ne znaci da se ne moze deprogramirati. Veliki je korak napravljen kada priznas da je problem u tebi.

Mozda je dokaz svemu ovome to sto je freedomrunner jos pre tri godine otvorio ovu temu, sa istim pitanjem. Sada, posle tri godine, on i dalje ima isti problem, a i dalje ga trazi van sebe. U medju vremenu, drugi su svasta pisali, ali on je i dalje na istom mestu.



Oduvek je bilo laznih normi i uvek ce biti, ali je isto tako bilo uvek onih koji su uvidjali kako su te norme lazne, iako nisu svi bili "gnosticari" ili duhovni tragaoci. Nikada nije bilo, niti ce ikada biti da vecina ljudi shvati obmanu. Sada imamo i internet, pa se nista nije promenilo.

Naravno, rad na sebi i iskrenost prema samom sebi su oduvek bili ključ, pa pobogu ako nešto unutar sebe ne vidiš prvo kao nešto na čemu treba raditi - pucaš u prazno. Svako ko se odvažio da krene ka autentičnom "sopstvu" i kročio na stazu individualizacije je pre ili kasnije morao da uvidi ludilo sopstvenih akcija i kauzalnu vezu između njih i određenih posledica u materijalnoj i duhovnoj realnosti, ali bila bi ogromna greška smatrati da ta kauzalnost utiče jedino na čoveka od kojeg je potekla.

Koliko to duboko zaista ide? I da li je stvar samo u ljudima, ili ima koješta, svašta nešto i sa strana koje ljudi u njihovom trenutnom stanju baš ni ne vide najjasnije? I upravo zahvaljujući tome, to svašta nešto uzrokuje uzrok problema u ljudima? Možda postoje i faktori u samoj strukturi stvarnosti koji prirodno "favorizuju" disbalans - i koliko muškaraca/žena koji krenu ka balansu zaista do njega i stignu, ili stignu samo do nekog za sebe prijatnijeg stanja smatrajući kako je to to?

Ti mora na sebi da radiš kao neki Rudar, doduše

Mislim da treba razdvojiti ideju da čovek mora biti kriv za nešto od odgovornosti i potrebe za radom na sebi. Kao što već rekoh, nije tu niko kriv, stvari su naopačke, ludnicom, kao i obično, vlada masovna psihoza i šizofrenija pa razni ludaci i u ljudskim, neljudskim, fizičkim, nefizičkim i nadfizičkim formama se biju jedni s'drugima a gotovo se biju i sami sa sobom, ali šta ćeš sada raditi, kriviti ludake za njihovo stanje? Odgovorni jesu, ali koliko je jedan klasični mentalni bolesnik zaista u prilici da sam krene sebe lečiti?

Međutim, naravno da su odgovorni za popravak, bar toliko da požele da krenu u tom pravcu, za šta su, zbog masovne kontrole šanse veoma male ... Pravo pitanje je, ako ludnicom vlada masovna psihoza i šizofrenija, ko vlada masovnom psihozom i šizofrenijom?








Istina je, nije se ništa promenilo. Ali zašto? Pride, zašto je oduvek bilo tako?

Sam si rekao: "S-h-v-a-t-e o-b-m-a-n-u."

Možda ni uzrok nepopravke nije u ljudima i njihovoj slobodnoj volji, slobodnom izboru, šta ako ih nešto koči i svoju volju izdaje za njihovu? Iznutra?

A sta ako je tako? Hocemo li mi nesto uciniti po tom pitanju?

Kakva paranoja, jebo te. Jel to samo kad postanes moderator???

Ma mora da su nam nekoga klonirali