Citat:
Za dušu se kaže da je aktivni princip i nema potrebe da bude gurana i tjerana na bilo šta. Ako se duša mora tjerati iz neke njoj ugodne situacije (što je čest slučaj) to je kršenje slobodne volje.
Jeste
Zato i kažem da je nas ovde neko grdno zajebao, kakva crna evolucija pod pretnjom batine
No opet stvari nisu tako jednostavne, jer imamo dušu, ličnost, suštinu ... više ja, niže ja, dominantno ja od cele čerge onih "gvozdenih fragmenata ...i aj sad, kome je gde prijatno? To što govoriš stoji 200%, ukoliko je reč o duši. No, mislim da "lenja duša" ne postoji. Samo lenja ličnost. A mi, priznali ili ne, delujemo iz ličnosti koja u glavnom ne benda ni za ič ni dušu a ni suštinu (nemam pojma zbog čega mislim da su ta dva različiti. Duša bi valjda bila preduslov suštine.)
Citat:
Stvar je u tome da smo mi lenje i inertne duše najpogodniji za takav pokus, kad luđacima daš oružje nemožeš očekivati mir, ostajem pri tome da idejni tvorac snosi najveću odgovornost.
Tačno tako, to se odnosi na maestralne manipulatorne taktike. Tada je jedina mogućnost nadvladati sopstvenu lenjost, prepoznati manipulaciju i više ne igrati njihovu igru. Zapitaj se, koliko je patnje donešeno od strane ove igre u kojoj smo, jer je sama ideja te igre takva - a koliko smo mi sami doneli sopstvenim degenskim ponašanjem? Kada se objektivno pogleda - tvorci "igre" su male bebe psihopatije u odnosu na ljude koji su to fasovali.
Citat:
Osvrnuću se na jednu kontradiktornu izjavu a tiče se patnje i kako nas nitko nije tjerao da patimo, to je oprečno izjavi kako moramo biti nagnani na evoluciju vanjskim poticajnim mjerama koje nam upravo pričinjavaju patnju i nelagodu. Biti natjeran i sam htjeti nije isto.
To nisam rekao. Ako jesam, molim te citiraj?
Moj lični stav je sličan tvome. Takođe mislim da se puno bolje uči pozitivnim poticajem, i slobodnim izborom. No ti slobodni izbori imaju nusproizvode - jedan od njih je upravo patnja drugih bića.
Te spoljne poticajne mere su tu kako god okreneš. Proizvod su delovanja drugih bića sa slobodnom individualnom voljom, kolika god oni bili stoka prema drugima. Koliko god brutalno zvučalo, jedini način da se zaustavi patnja jeste sopstvenom evolucijom, druge nema. Patnja nije prirodna pojava,
ona nam je nametnuta. Bog tu neće intervenisati, jer su oni koji su je nametnuli jednak njegov deo kao i mi. Stvoreni su od istog, nalaze se u istom, ali to isto drugačije koriste.
Neki kažu da su sve samo lekcije. To je glupost, nisu. Ali se sve može posmatrati kao lekcija, kao test, i to je najkorisniji stav koji bića u našoj poziciji mogu da zauzmu. Sa tim u vezi, da, patnja se može koristiti kao poticaj za evoluciju, iako ona sama po sebi to ni slučajno nije, niti je najbolji stimulans za istu.
Citat:
A to da je Bogu sasvim svejedno što jedan dio njega pati meni ne drži vodu, jer ako je sve Bog onda ga naša patnja ite kako boli, uzmi sebe za primjer, dali ti je svejedno ako boli i najmanji djelić tvoga tijela ili duha?
Pa, dobro. Ako ti ne drži vodu, zašto onda ni jednom nije intervenisao?
Zezam se. A nije ti palo na pamet da nam je (pravi) Bog dao šansu da, ako nam patnja ne odgovara, stvari izmenimo upravo kroz tu sopstvenu evoluciju?
Razumem te... i shvatam tvoju viziju svetla, nema ništa pogrešno u njoj, no mi jesmo ovde zarobljeni, jesmo ograničeni, jeste, krši se i naša slobodna volja. Kažem da te razumem jer smatram da je to što osećaš sada sećanje na _______ (popuni sam) Nešto mnogo, mnogo bolje
I ovde nismo svoji na svome, već ipak - svoji na njihovome. Ali ipak, zbog demokratije i, koliko god morbidno i poražavajuće zvučalo za one u kojima su ostali makar fragmenti sećanja - sami smo to birali, sami smo zagrizli svaku jebenu udicu koja se pred nas stavila. Sami smo popušili sve manipulacije, i - sami smo stvorili svu patnju u ovom sistemu na 3D zemlji. Demokratija, jebeš mu mater, ako iskreno pogledaš - većini ljudi ovakvo stanje odgovara, da im je bolje poubijali bi se od straha i panike jer se pređašnji sistem verovanja urušio. U većini postoji jedan morbidni strah od slobode...
U krajnjoj liniji, to je tako. A tebi niko ne brani da se središ, i da tražiš pomoć - ili da sam učiniš nešto po tom pitanju, da sam sebe podigneš na veći nivo - sa ili bez pomoći od strane Svetla, tvoj izbor - i upravo u tome i jeste svrha projekta, buđenje ljudi, i promene. Treba li da dokazujem da ljude savršeno zaboli za to?
Nema promena. Zato što ljudi nisu spremni za njih. Propade projekat, ni 2012e neće biti ništa drugačije. Ipak će ta evolucija biti spor i bolan proces ...
Opet, hoćeš li čekati da se prvo masa probudi, pa tek onda ti?
Pogledaj sebe - ako se ne varam, vegeterijanac si. To si postao upravo da bi smanjio stepen patnje kroz koji prolaze životinje, zar ne? Drugim rečima, na taj korak te je naterala tuđa patnja i sopstvena saosećajnost.
No - da nisi to uradio širio bi patnju i dalje. To je dvosmeran proces, kako evoluiraš da izbegneš patnju, tako ćeš evoluirati i da je ne širiš. Tako se i pravi podela na ops/opd.
EDIT:
Citat:
A to da je Bogu sasvim svejedno što jedan dio njega pati meni ne drži vodu, jer ako je sve Bog onda ga naša patnja ite kako boli, uzmi sebe za primjer, dali ti je svejedno ako boli i najmanji djelić tvoga tijela ili duha?
Okay, u pravu si. Sada uzmi, šta se dešava kada me nešto boli? Upravo te ćelije, pod uticajem imunološkog sistema, počinju da se popravljaju, da sređuju same sebe - da se adaptiraju, i izbaciju štetne stvari napolje iz sebe. Da li ti, kao analogija Boga u ovom slučaju, imaš nekog svesnog uticaja na to?
A analogija "popravke ćelije" se može uzeti kao analogija naše lične evolucije.
A mož bit i da grešim Ako hoćeš, prodiskutovaćemo ovo dalje na nekom primerenijem mestu, ovde smo već otišli u žešći